Ratovi koji se vode širom sveta, sve napetiji odnosi između velikih sila i sve češće pominjanje nuklearnog oružja ponovo su otvorili pitanje koliko je svet danas zapravo bezbedan. Nuklearno oružje se razvija i modernizuje, a u pojedinim sukobima govori se i o mogućnosti njegove upotrebe. Istovremeno, nuklearne elektrane i dalje proizvode veliki deo energije u pojedinim zemljama, te se postavlja i pitanje koliko su sistemi danas spremni za eventualnu nuklearnu krizu.
Danas devet država poseduje nuklearno oružje: Sjedinjene Američke Država (SAD), Rusija, Francuska, Velika Britanija, Kina, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael. Više od 90 odsto postojećih nuklearnih eksplozivnih jedinica nalazi se u rukama Rusije i SAD. Pored toga, nuklearna energija koristi se širom sveta, što znači da bezbednost nije pitanje samo vojske i velikih sila, već i civilnog stanovništva.
Profesor nuklearne fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Miodrag Krmar, smatra da je važno razlikovati opasnost koja dolazi od nuklearnog oružja od one koja postoji kod nuklearnih elektrana.
„Nuklearno oružje prvenstveno je napravljeno da velikom razornom snagom uništi objekte i živu silu protivnika na velikoj površini. Kod nuklearne eksplozije postoji i oslobađanje radioaktivnog materijala, ali je glavni efekat mehaničko razaranje“, naveo je Krmar dodajući da havarija na nuklearnoj elektrani ne stvara udarni talas koji bi na velikoj površini ostvario razorno dejstvo, ali da je količina radioaktivnog materijala koja se oslobađa u životni prostor znatno veća.
Foto: Unsplash
Čovečanstvo je posledice nuklearne katastrofe već imalo priliku da vidi. Hirošima i Nagasaki ostali su simboli razorne moći nuklearnog oružja nakon atomskih bombi bačenih 1945. godine, a Černobilj je primer koliko posledice nuklearne havarije mogu biti dugotrajne.
„Za havariju u Černobilju se može tvrditi da je u potpunosti posledica ljudske, a ne tehničke greške. Mnogo je značajnije da se mogućnost jednog sličnog akcidenta koristi kao polazna tačka razvoja bezbednosnih sistema, ali bez obzira na sva unapređenja koja su postignuta, na mogućnost dešavanja nesreće slične Černobilju se uvek mora računati“, poručio je Krmar.
Ipak, najveća bojazan danas nije vezana samo za bezbednost nuklearnih elektrana. Dok se širom sveta vode ratovi i produbljuju sukobi između država, posebnu zabrinutost izaziva činjenica da neke od zemalja koje su direktno ili indirektno uključene u te sukobe poseduju i nuklearno oružje. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje koliko je realna mogućnost da nuklearno oružje ponovo bude upotrebljeno i da li bi neko zaista bio spreman da povuče taj potez?
Profesor međunarodnih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu dr Stevan G. Nedeljković, smatra da mogućnost upotrebe nuklearnog oružja ne treba posmatrati kao nešto što pripada samo prošlosti, te da postoji između jedan i pet odsto šanse da će nuklearno oružje biti upotrebljeno do 2045. godine.
„Opasnost od upotrebe nuklearnog oružja danas je enormna, a posledice gotovo nesagledive“, kaže Nedeljković, dodajući da velike sile raspolažu oružjem koje je više od hiljadu puta razornije od atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki, kao i da se posledice masovne upotrebe ne bi se završile na samom bojnom polju.
Prema njegovim rečima, jedan od mogućih scenarija masovne upotrebe oružja bila bi takozvana „nuklearna zima“, pri kojoj bi se nuklearna prašina podigla u atmosferu i blokirala fotosintezu, što bi moglo da promeni način života na planeti.
Kao posebno osetljiva područja, Nedeljković izdvaja Indiju i Pakistan, Ukrajinu, Korejsko poluostrvo i Bliski istok, ali dodaje da se u strateškim dokumentima nuklearnih sila, a i u njihovoj političko-bezbednosnoj praksi, nuklearno naoružanje koristi kao sredstvo odvraćanja, te da je njegova upotreba očajnički potez koji je „rezervisan“ za one trenutke u kojima bi opstanak nuklearne sile bio doveden u pitanje.
Foto: Unsplash
Ukoliko bi se ponovio scenario iz 1945. godine, postavlja se pitanje šta bi se dogodilo ljudima i da li su oni zapravo svesni ozbiljnosti nuklearne katastrofe?
Posledice ne bi bile iste u slučaju nuklearne eksplozije i havarije na elektrani, ali bi u oba slučaja radioaktivno zračenje predstavljalo ozbiljan rizik po zdravlje. Specijalista nuklearne medicine i radiologije na Institutu za onkologiju Vojvodine dr Silvija Lučić, objašnjava da posledice zavise od vrste zračenja, primljene doze, brzine izlaganja i dela tela koji je bio izložen.
„Izloženost radijaciji koja nosi visoku energiju i dozu imaće uticaj u osnovi na ćelijskom nivou, na replikaciju DNK i dovesti do smrti ćelije ili do promena u replikaciji, koje će dugoročno dovesti do mutacija i nastanka raka“, navodi Silvija Lučić.
„Nakon nuklearne havarije u Černobilju dokazano je da je oslobođeni jod 131 doveo do rasta incidence karcinoma štitaste žlezde, i to prvenstveno kod dece“, kaže Silvija Lučić, dodajući da se radioaktivni izotopi još uvek mogu pronaći u tlu i vodama najugroženijih područja Ukrajine, Belorusije i Rusije.
Prema njenim rečima neka tkiva u kojima se ćelije brzo dele su posebno osetljiva na zračenje, a među njima su koštana srž, sluzokoža creva i reproduktivne ćelije.
„Posledice mogu biti različite i ne moraju se pojaviti odmah. Kod velikih doza mogu se javiti u roku od nekoliko sati, dana ili nedelja, dok se neke posledice mogu razvijati mnogo duže“, navela je Silvija Lučić.
Foto: Unsplash
O nuklearnom oružju se sve više govori, ali se čini da veliki deo javnosti nije dovoljno svestan koliko bi njegove posledice mogle biti ozbiljne. O opasnosti se često razmišlja tek kada izbije nova kriza, dok se mogućnost upotrebe ponekad olako shvata.
Lučić smatra da su ljudi danas, posle Hladnog rata i nesreće u Černobilju, kada je zaista bila visoko prisutna svest i strah od nuklearnog oružja, u ovom svetu koji potresaju brojne finansijske krize, previranja i ograničeni ratovi, samo povremeno svesni postojanja opasnosti od nuklearnog naoružanja.
Profesor Nedeljković zaključuje: „Navijački pristup je dominantan, a u diskursu, pa čak i među analitičarima, ne izostaju pozivi na upotrebu naoružanja. Kao i u drugim oblastima, manjak znanja i višak samopouzdanja proizvode ozbiljne probleme. Samo u oblasti upotrebe nuklearnog naoružanja posledice mogu biti daleko dramatičnije i izvan vidokruga najvećeg dela javnosti“.
Danas imamo više znanja, razvijenije sisteme bezbednosti i iskustvo prethodnih katastrofa, ali se istovremeno suočavamo sa novim rizicima. Ratovi se vode u blizini nuklearnih postrojenja, nuklearno oružje se i dalje modernizuje, a pretnje njegovom upotrebom su sve češće, bez razmišljanja o posledicama. Zbog toga, pitanje više nije samo da li smo spremniji nego pre 40 ili 80 godina, već i da li dovoljno ozbiljno shvatamo opasnost koja stoji iza toga.
Nema komentara