Prošlo je dve godine od kada je britanska pop zvezda Džon Njuman objavio svoj album Tribjut (Počast) koji se prodao u više od 300 000 primeraka širom Velike Britanije. Nakon uspešno snimljenog albuma kao i prvog mesta na UK chart-u, pop-soul pevač uputio se na turneju po svetu, opravdavajući očekivanja brojnih slušalaca svojim harizmatičnim glasom jorkširskog dijalekta.
allpopstuff.com
Uspesi su se nizali ali sticanjem slave otvara se ključno pitanje za svakog umetnika – da li će uspeti da je održi ili će upasti u svet komercijalne muzike i ostati u senci prethodnog albuma? Nagoveštaj da neće upasti u zamku komercijalizacije daje njegov novi album Rivolv (Obrt).
Njumen se vratio sa albumom baziran na fuziji gospel, soul i parti muzike, a koliko je to zapravo nesvakidašnja kombinacija najbolje pokazuje pesma „All my heart“ koja svojim jedinstvenim prelazom stvara kod slušalaca osećaj kao da se više ne nalaze na koncertu crkvenog hora već na dens areni festivala elektronske muzike. Na albumu se pojavljuje i poznati R&B pevač Čarli Vilson, koji nastupa u pesmi „Tiring game“. Njegov moćni glas, sposoban da „dohvati“ i najviše tonove, svakako predstavlja vrhunac u izvođenju ove pesme koja je dostigla 3,5 miliona pregleda na Jutjubu.
Numera koja je privukla pažnju kritičara je „Come and get it“. Njumenova želja je bila da osmisli pesmu čiji će ritam naterati vozača da peva dok je u kolima, koja će mu izazvati takav nalet osećanja da će odvrnuti radio do daske. Može se reći da je uspeo, jer je pesma dostigla sasvim solidno 5. mesto na UK singles chart-u, britanskoj top-listi.
Ključ Njumenovog uspeha jeste to što „igra na kartu“ ljudskih emocija. Ritam njegovih pesama u jednom trenutku stvara slušaocima želju da sednu u fotelju i da se opuste dok u drugom deluje kao injekcija adrenalina, primora ih da skoče i zaigraju.
Međutim, mnogim izvođačima se desi da igraju stalno na jednu istu kartu i da ubrzo ljudima dosade. Mnogi kritičari smatraju da su Džonove pesme previše melodramatične, kao i da je bilo potpuno nepotrebno ubaciti muzičara Idrisa Elbu u intro albuma, jer njegov glas stvara osećaj bespotrebnog beznađa. Intro „Revolve“ stvara pogrešnu sliku o albumu kao i kontrast između Njumanovog jadanja zbog ljubavnih frustracija i naleta uzbuđenja ubrzanog dens ritma.
Njegov glas ima prirodnu promuklost i preterani vibrato što možemo i čuti u pesmi „I’m not your man“, koja nam ne dozvoljava da osetimo puni kapacitet njegovog vokala sve dok ne dođe do usporenog dela koji podseća na baladu. Rivolvu bi, čini se, prijalo više zavođenja, a manje potrebe da se izazove neviđeno uzbuđenje kod slušalaca.
Nema komentara