Mistični simboli, folklorni mitovi i motivi „veštičarenja“ mogu se uzeti kao glavne slike koje ostavlja šesti studijski album indi-rok sastava Florens and The Machine. U svojoj „šestoj sezoni“, kako je zamalo album nosio ime, Florens Velč donosi pesme kroz koje slušaocima približava ranjivu priču o teškom periodu svog života.
Uvodna pesma „Everybody Scream“, po kojoj album i nosi ime, definitivno je jedna od najupečatljivijih i savršeno otvara ovu eru, iako se tematski razlikuje od ostatka numera. Nemoguće ju je slušati bez instinktivne predstave kako bi izgledalo doživeti je uživo, na koncertu, u moru ljudi koji jednako uživaju u tom trenutku. Kako je i sama Florens opisala ovaj album, a nešto je što fanovi već i očekuju od nje, on daje energiju veštičijeg rituala na najbolji mogući način. Pesmom poziva publiku da joj pruži „moć“ kako bi oživela i nastavila dalje, u kontekstu njenog nedavnog susreta sa smrću.
Florens je bila veoma otvorena u vezi s tim da je neposredno pre nastanka ovog albuma imala pobačaj koji ju je doveo u životnu opasnost. Kroz album se bavi temama vaskrsenja, magije i različitih religijskih i paganskih rituala koji bi joj mogli dati moć isceljenja.
Photo: Autumn de Wilde
Čitajući druge recenzije ovog albuma, može se naići na razočaranje kod dela publike. Albumu se zamera da nije ispunio očekivanja postavljena njegovim opisom, kao i da nije dovoljno upečatljiv, pa čak i pomalo dosadan. Pesma „One of the Greats“ bavi se upravo promenom perspektive po pitanju uspeha. Jedan od stihova glasi: „It must be nice to be a man and make boring music, just because you can“, i jasno ukazuje na to da postoji znatno veći pritisak na ženske izvođače da iznova pronalaze novi zvuk, čak i nakon dve decenije provedene u muzičkoj industriji.
Za većinu pesama može se reći da se zvučno ne razlikuju previše, osim nekoliko numera koje se sa indi pravca više naginju ka roku, dok je ostatak albuma prožet folk elementima. U skladu sa glavnom temom, pesme „Witch Dance“, „Sympathy Magic“, „Perfume and Milk“ i „The Old Religion“ sadrže tekstove koji se bave mitološkim simbolima i obredima. Florens kroz stihove približava svoj susret sa smrću i potragu za alternativnim metodama isceljenja. Opisuje nemoć koja se javlja tek onda kada se telo nađe u bezizlaznoj situaciji i primorano je da traži bilo kakvu mogućnost da preživi i nastavi dalje.
Florence and The Machine jeste jedan od ikoničnijih alternativnih sastava, prvenstveno zahvaljujući Florens kao centralnoj figuri i glavnoj tekstopisateljki. Starije pesme poput „Dog Days Are Over“ i „Say My Name“ uspele su da se probiju i do mejnstrim publike. Ipak, ovaj album, barem zasad, nije ostavio snažan utisak izvan postojeće fan baze. Razlog za to može se pronaći u specifičnosti teme i ranjivim stihovima sa kojima se ne može svako lako poistovetiti. Ipak, pesma poput „You Can Have It All“, u kojoj Florens „priziva“ svoju nerođenu ćerku i preispituje ulogu majke koju nije ostvarila, predstavlja snažan testament ženskog bola koji zaslužuje da postoji i bude saslušan.
Pesme „Buckle“ i „Music by Men“ izdvajaju se iz obrasca albuma i bave se temom toksičnih ljubavnih odnosa. To su ujedno i dve numere koje bi mogle najviše rezonovati sa širom publikom, ali možda je to delom i subjektivni doživljaj. Iako obe pesme opisuju „klasične“ obrasce modernih veza i osećaj povređenosti zbog lošeg kvaliteta odnosa, one istovremeno nude i dubok prikaz svega lepog što se u takvim vezama može osetiti. U njima nema ničega komplikovanog ili ranije neviđenog, ali upravo zbog te jednostavnosti uspešno oslikavaju realnost mnogih odnosa. Stihovi su ispunjeni težnjom za nečim što izmiče i željom da se veza očuva uprkos svesti o njenim problemima. Delom se može govoriti i o romantizovanju toksičnih obrazaca ponašanja, ali predstavljeni su toliko iskreno da bi bilo teško zameriti.
Album zatvara pesma „And Love“, koja se bavi pitanjem šta ljubav za Florens danas predstavlja. Ovo delo u svojoj celini zapravo jeste konstantno preispitivanje svega što je do tada bilo poznato, pa se može reći da je „Everybody Scream“ svojevrsna jednosatna egzistencijalna kriza.
Na kraju, mogu se složiti sa mišljenjem dela publike da album ne sadrži mnogo pesama koje ostaju u sećanju nakon prvog slušanja. Ipak, ima ih dovoljno da u slušaocu ostane želja da se albumu vrati. Florensine vokalne sposobnosti nisu izneverile, kao ni živopisnost njenih tekstova. Ovaj album predstavlja svedočanstvo jedne traume, ali bez želje za odustajanjem od svega što život dalje nudi. Kako i sama peva: „Blood on the stage, but how can I leave you when you’re screaming my name?“
Nema komentara