Mario Vargas Ljosa, peruanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine, gostovao je juče u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Tom prilikom, uručena mu je specijalna nagrada za prozu Milovan Vidaković Međunarodnog festivala ProseFest.
U prepunoj sali Jovan Đorđević, Ljosa je govorio o svom radu, o ulozi književnosti u svetu, o motivima koji ga pokreću ali i o svojoj novoj knjizi koju trenutno piše.
Pre početka razgovora sa Ljosom, naš najveći hispanista i šef katedre za iberijske studije na Univerzitetu u Beogradu, koji je doktorirao na temu dela ovog književnika, Dalibor Soldatić, održao je kratko predavanje u kome se osvrnuo na Ljosin život i rad.
- Piše sa strašću vrhunskog profesionalca, kao Latinoamerikanac koji ne može da zatvori oči pred svim nepravdama koje doživljava njegov kontinent, strašću čoveka koji duboko veruje da književost može da menja stvarnost ili da barem delimično utiče na promene – istakao je Soldatić.
Nobelovac je istakao da je glavni zadatak pisca a i književnosti da menjaju svet u kom je isuviše laži.
- U trenutku kada jedan intelektualac, jedan pisac piše, on ističe značaj svoje ideje i svoje vrednosti i time doprinosi da jezik društva, jezik politike ostane autentičan i da bude manje laži – rekao je Vargas Ljosa.
Obraćajući se publici, u kojoj je bilo mnogo studenata, od kojih će neko možda biti pisac, Ljosa je rekao i to da postoje dve vrste pisaca, jedni koji su rođeni geniji a drugi su oni koji stvaraju svoju genijalnost.
On je, kako je naveo, vrlo rano shvatio da nije genije i posavetovao mlade da ,,mnogo rade na sebi, da imaju kritičku svest, jer je to put ka dobrom piscu“.
Ovaj Peruanac takođe je poručio publici da se bore za demokratske vrednosti.
- Nemojte dozvoliti da vama manipulišu, ne dozvolite da vas tuđa moć usmerava, negujte svoj kritički um, gradite jednu bolju budućnost, a sve to možete učiniti i pomoću književnosti - poručio je Ljosa.
Istakao je kako mu je naslov dela veoma bitan jer mu daje dušu i da bez njega ne može dalje da razvije radnju. Takođe je rekao da je rad na knjizi veoma kompleksan, jer se pre samog pisanja moraju ispisati beleške, plan rada i šema radnje u romanu.
Ljosa je takođe pričao o svojoj novoj knjizi na kojoj trenutno radi a nosi naziv Pet uglova. Na pitanje hispanistkinje Bojane Kovačević Petrović koja je vodila razgovor sa njim, da ispriča nešto o novom delu, Ljosa je rekao kako će se radnja dela, između ostalog, odvijati u jednoj četvrti Lime, ranije poznatoj po boemima i kulturnim dešavanjima, gde će se likovi susretati na ,,jednom uglu u koji se sliva pet ulica''.
Ovaj pisac rođen je u Peruu 1936. godine. Prvo delo koje je bilo dramski komad Inkino bekstvo napisao je sa 16 godina, a prva knjiga koju je objavio bila je zbirka priča Šefovi, za koju je dobio nagradu Leopoldo Alas.
Širu popularnost je stekao posle objavljivanja romana Grad i psi, za koji je dobio Nagradu Biblioteka Breve 1962. i Nagradu kritike 1963. godine. Njegov drugi roman Zelena kuća, objavljen 1965. godine, dobio je Nagradu kritike i Međunarodnu nagradu Romulo Galjegos.
Dobitnik je najznačajnijih književnih nagrada, među kojima su Nagrada Servantes, nagrade Princa od Asturije, PEN/Nabokov i Nobelova nagrada za književnost.
Ljosina poseta Novom Sadu ostvarena je u saradnji Lagune, novosadskog Kulturnog centra, SNP-a i Filozofskog fakulteta. Kako je ranije najavljeno, veliki pisac će danas gostovati u beogradskom SKC-u, u knjižari Delfi, gde će potpisivati knjige.
Nema komentara