Kihot – ljubavni pohod i apokalipsa sveta

autor: Radmila Čobanović 0

Knjiga sa dva nivoa, knjiga u knjizi, omaž Servantesu, satira društva, i tragedija i komedija, i fantastika i romansa, sve u jednom delu.  Roman Kihot Salmana Ruždija, koji je ušao u najuži izbor za Bukerovu nagradu 2019. godine, a na listi Tajma izabran za roman godine, od ove godine dostupan je i na srpskom jeziku u prevodu Ljiljane Petrović Vesković.

Foto: vulkan.rs

Priča započinje sa Ismailom Smajlom koji je centralni junak knjige, ali ne samo ove Ruždijeve, već i knjige Sema Dišana, pisca špijunskih romana, kojeg Ruždi uvodi u priču nešto malo kasnije. Dakle u retrospektivi Salman Ruždi piše o Semu Dišanu koji piše o Ismailu Smajlu.

Ismail Smajl, trgovački putnik jedne farmaceutske kompanije, sada već u penziji, čovek u poodmaklim godinama, daje sebi ime Kihot u ljubavnim pismima koje šalje Salmi R, voditeljki iz Njujorka, koju je video jedino preko televizijskog ekrana. On, poput Servantesovog plemenitog viteza, kreće na putovanje kroz Ameriku sa ciljem da stigne do Salme R i osvoji njeno srce. Kraj njega, kao i uvek Sančo, ali ne onaj odani prijatelj iz Don Kihota, već Ismailov izmišljeni sin, kojeg on oživljava sa ekrana. Dok je Kihot fiktivni lik knjige u knjizi, Sem Dišan, odnosno Brat (Sem Dišan mu je pseudonim) je stvarni protagonist Ruždijevog romana. On je poput svog fiktivnog junaka takođe imigrirao iz Indije u svojim je poznim godinama, ima sina kojeg ne viđa i sestru sa kojom ne priča, obojica pate od fizičkih tegoba – brat je imao ušinuta leđa, a Kihot je vukao jednu nogu (posledica moždanog udara). „A onda, što je više razmišljao o tome, počeo je da uviđa da je, na način koji još nije uspeo potpuno da pojmi, taj Kihot – usamljenik u potrazi za ljubavlju, gubitnik i nikogović koji je verovao da je kadar da osvoji srce jedne kraljice – zapravo čitavog života bio tu, kao njegovo senovito ja koje bi povremeno nazreo u uglu vlastitog oka, samo što nikad nije imao hrabrosti da se suoči s njim“ – zaključuje Brat.

Motivi samorefleksije i otkrivanja sopstva se pojavljaju i kod Kihota i kod njegovog izmišljenog sina. Kihot u svom pohodu kroz Ameriku želi da postane dostojan svoje voljene tako što će proći kroz sedam dolina, u kojima samo odricanjem može postati plemenit (dolina potrage, dolina ljubavi, u kojoj ne pronalaze ništa sem mržnje, dolina čudesnosti, dolina nepristrasnosti...). Sančo, produkt Kihotove mašte, u početku ima samo znanja i sećanja svog oca. Međutim kasnije počinje da postavlja pitanje ako je on produkt mašte svog oca, čiji je izmaštani lik zapravo Kihot, i pita se da li Sančo bez Kihota uopšte postoji. „Sančo Smajl. Tako se zovem. To sam skapirao. Ali toliko drugih stvari me baca u totalni rebus. Da budem iskren, ne znam čak ni da li sam stvarno ovde. Kao prvo, ja sam crnobelo stvorenje bačeno u univerzum u punom koloru. Kad pogledam svoj odraz u ogledalu, moje lice ne izgleda kao lice već kao fotografija lica. Kako se osećam zbog toga?“ – razmišlja Sančo.

Granica između stvarnosti i aluzije se zamagljuje, pojavljuju se ljudi koji se pretvaraju u mamute, cvrčak koji tečno govori italijanski, pištolj koji priča, duhovi, žena sendvičarka koja je zapravo plava vila i pričajuća statua Hansa Kristijana Andersena. I sam Kihot je izgubio dodir sa stvarnošću. Jeftine hotelske sobe i televizijske emisije postale su njegov svet, pa je i ljubav koju oseća prema potpunom neznacu (Salmi R) još jedna nuspojava povlačenja u svet mašte. On živi u jednom iskrivljenom svetu koji kreiraju novinari lažnim vestima, pa je upravo zbog toga teško razlučiti između istine i neistine, između toga šta je stvarno, a šta nije.

Ova dugačka kritika društva u svojoj srži prikazuje život imigranta daleko od doma. Tokom čitavog putovanja, u brojnim gradovima Amerike kroz koje prolaze Kihot i Sančo, a kasnije Brat i Sin, sreću se rasisti, antisemiti i homofobi koji ih deskriminišu, vređaju, pa čak i pokušavaju ubiti. „Vidi ti njega. Ti to mene pitaš odakle sam? E pa reći ću ti odakle sam. Ja sam iz Amerike. Ali ko zna odakle ste vi stigli. Vi ovde nemate šta da tražite. Takve ko što ste vi ne bi smeli da puštaju preko granice. Kako ste se prošvercovali? Rekla bih da potičete iz neke od zabranjenih zemalja. Kako ste to izveli? Jeste li se skembali u auto nekog Meksikanca? Šta tražite u Americi? Kakvim poslom dolazite? I ta mapa. Ne sviđa mi se ta mapa.“ – govori bela gospođa Kihotu. Ova mračna Amerika, prikazana u romanu, zapravo je jedna bolesna država u opioidnoj krizi koja promoviše belački supremacizam. Pitanje porekla, želja za domom, za pripadanjem i prihvatanjem utkani su u stranice ovog dela.

Sa mnogo skokova u vremenu i prostoru, između stvarnosti i mašte Ruždi piše o opsesivnim ljubavima, svađama, praštanjima i pomirenjima, o vezi između brata i sestre, imigrantima, neprihvatanju, nasilju, pripadanju i identitetu, seksualnom uznemiravanju, opioidnoj krizi i sajberterorizmu, životu, smrti i smaku sveta. 

O autoru

Ser Ahmed Salman Ruždi je rođen 1947. godine u Bombaju (današnji Mumbaj) u Indiji. Ovaj indijsko-britanski romanopisac i esejista se školovao prvo u Bombaju, a zatim na Kraljevskom koledžu u Kembridžu, gde je diplomirao na odseku za istoriju 1968. godine. Prvi roman je objavio 1975. godine (Grimus), a roman Deca ponoći iz 1981. godine mu je doneo svetsku popularnost i Bukerovu nagradu za najbolji roman u oblasti fantastike iste godine, a zatim je čak dva puta proglašen najboljim romanom koji je osvojio Bukera, 1993. i 2008. godine. Njegov četvrti roman iz 1988. godine, Satanski stihovi, izazvao je snažan talas protesta i demonstracija u muslimanskom svetu, zbog, prema shvatanju pripadnika muslimanske veroispovesti, uvredljivog opisa proroka Muhameda. Zato je 1989. godine iranski verski vođa Ruholah Homeini izrekao fatvu (smrtna presuda) za Salmana Ruždija. Ruždi se skriva skoro čitavu deceniju uz pomoć pripadnika britanskih vlasti, sve do 1998. godine, kada tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatami povlači fatvu. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo, a 2007. godine ga je kraljica Elizabeta II odlikovala titulom viteza.

Bukerova nagrada za književnost

Nagrada Buker je jedna od najprestižnijih književnih nagrada u svetu. Osnovana je 1696. godine i dodeljuje se svake godine za najbolji roman napisan na engleskom i objavljen u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske. Pored novčane nagrade, koja za pobednike iznosi 50.000 funti, a za one koji uđu u uži izbor po 2.500 funti, ova nagrada donosi svetski uspeh i priznatost u književnom svetu. Postoji i međunarodna Buker nagrada, osnovana 2005. godine, koja se od 2016. godine dodeljuje za najbolju belatristiku prevedenu na engleski i objavljenu u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske.

Nema komentara

Napišite komentar