Da li su magazin i časopis sinonimi? Ako jesu, treba li nekoj od te dve reči dati prednost? Ako nisu, u čemu je razlika? Na ova pitanja ne možemo dati savršeno precizan odgovor - semantika se, za razliku od gramatike i pravopisa, ne može analizirati pomoću kategorija „tačno” i „netačno“. Pokušajmo, ipak, da dođemo do što boljeg rešenja.
Ukoliko u ponudi imamo dve reči istog značenja, prednost bi trebalo dati onoj koja je domaćeg porekla. Takva - u slučaju magazina i časopisa - ne postoji. Reč magazin preuzeli smo iz francuskog jezika, a časopis je (iako nam opravdano deluje bliskije) takođe pozajmljenica, i to iz češkog. Za pojam periodične publikacije u srpskom jeziku nema valjane reči, budući da novine i list podrazumevaju i dnevnu štampu. Dakle, ukoliko uzmemo da su časopis i magazin sinonimi, sasvim je svejedno koji ćemo od njih koristiti.
Ipak, među teoretičarima medija može se čuti mišljenje da je časopis isključivo stručna publikacija, poput „Letopisa Matice srpske“, „Vojnotehničkog glasnika“ i „Godišnjaka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu“. Iako bi za ovakvu vrstu štampe zaista bio potreban poseban termin, nemoguće ga je pronaći u rečnicima Matice srpske i SANU. Drugim rečima, nema opravdanja za distinkciju na kojoj teoretičari insistiraju. Časopis se definiše kao povremena publikacija zabavnog (!), književnog ili dr. karaktera, a magazin kao povremena publikacija raznovrsne sadržine, ilustrovani zabavni časopis (!). Vidimo li ovde ikakvu razliku? Ne samo da je nema, već se jedna reč objašnjava pomoću druge.
Posebnu jezičku poslasticu predstavlja sledeći zaplet: u nauci se godišnjaci i zbornici neretko nazivaju stručnim časopisima. Ima li to smisla ako je časopis sam po sebi stručna publikacija? Ima. Isto koliko i leteći avion ili surlati slon. Stručni časopis = stručna stručna publikacija.
Rešenje bi moglo da izgleda ovako: budući da je prekasno da reč časopis rezervišemo samo za periodične naučne publikacije, treba priznati da su magazin i časopis sinonimi. Bilo kojim od ta dva termina možemo nazvati listove poput „Vremena“, „Politikinog zabavnika“ ili „Blic žene“. Ukoliko je reč o naučnom delu, moramo posegnuti za pridevima, pa ćemo tako „Sociološki godišnjak“, „Novu srpsku političku misao“ i „Ekonomske vidike“ nazvati stručnim ili naučnim časopisima. I naučnik sit i stručne stručne publikacije na broju.
Nema komentara