Anonimni građani Vukovara nedavno su od grafita sa govorom mržnje stvorili poruke ljubavi. Umesto „Ubi Srbina“ sada piše „Ljubi Srbina“, a poziv „Srbine seli se“ preodenut je u „Srbine, veseli se“. Simpatična ideja ostvarena je zahvaljujući jezičkoj kreativnosti dobronamernih Vukovaraca , ali i nepismenosti zlonamernih.
Šta nam poručuje grafit „Ubi Srbina“? Svakako ne „Oduzmi život Srbinu“ (što je verovatno bila originalna ideja), već „Neko je maločas ubio Srbina“. Upotrebljeni glagolski oblik (ubi) treće je lice jednine aorista, a autor je verovatno imao na umu imperativ (zapovedni način). Tako je, zaboravivši slovo J na kraju glagola, umesto poziva na ubistvo ispisao obaveštenje. Ovakve greške nisu retkost ni sa ove strane Dunava. Imperativ se često ispisuje sa pogrešnim završetkom: katkad okrnjenim (razbi umesto razbij), katkad neopravdano nadograđenim (osvoji umesto osvoj). Međutim, da je autor prvobitnog grafita sem mržnje pokazao i jezičku kulturu, ne bi na kraju bio ovako slatko nasamaren.
U natpisu „Srbine seli se“ zaboravljena je zapeta iza vokativa. Naravno, bilo bi pretenciozno očekivati od autora ovakvog grafita da mu jezička pismenost bude na višem nivou od političke. Uostalom, za zapetu ne haju ni oni koji se ispod nepismene poruke potpisuju punim imenom (poput srpskih političara), a kamoli anonimni nacionalisti koji pobegnu čim sprejom ispišu poslednje slovo. Liberalno-demokratska partija nije prešla cenzus, ali njeno ignorisanje zapete iza vokativa jeste. Najpre je LDP čekala Šešelja (kako drugačije tumačiti Vojvodino vreme je, što bez zapete znači Vreme je za vojvodu?), a potom je SNS proslavila veliku pobedu plakatima „Hvala Novi Sade“ i „Hvala Srbijo“. Ko je mogao da sluti da će prva žrtva najavljenog stezanja kaiša biti upravo interpunkcijski znaci?
Sve u svemu, ne treba da nas čude ni nepismeni nacionalisti ni nepismeni političari. Poruka je uvek napisana sa onoliko pameti koliko se i od ciljne grupe očekuje.
Nema komentara