Rajn Džonson, reditelj i scenarista, vraća se na platna sa trećim nastavkom franšize Nož u leđa. Film je premijerno prikazan na Internacionalnom filmskom festivalu u Torontu septembra, u bioskope je ušao u novembru, a od decembra postaje dostupan i na Netfliks platformi. Ključne karakteristike ovog dela jesu preispitivanje vere, religije, moralnih dilema, greha i iskupljenja; ono ne predstavlja samo misteriju razrešavanja nemogućeg ubistva.
Photo: sr.wikipedia.org
Radnja je smeštena u manjoj crkvi servernog dela Njujorka u kojoj bogosluženja vodi počasni sveštenik monsinjor Džeferson Viks (Džoš Brolin). Viks je intrigantna i kontroverzna ličnost, budući da su njegova pripovedanja mešavina ideologije koju zastupa i ličnih interesa. Kada se u crkvi odmah po završetku službe dogodi naizled neobjašnjivo ubistvo, lokalna šefica policije Džeraldina Skot (Mila Kunis) poziva slavnog detektiva Benoa Blana (Danijel Krejg) u pomoć za razrešavanje misterije. Blan se udružuje sa mladim sveštenikom Džudom Duplentisijem (Džoš O'Konor) i zajedno počinju da otkrivaju mrežu zagonetnih okolnosti koje se zasnivaju na lavirintu laži i tajni.
Crkva u kojoj se desilo ubistvo je glavna lokacija snimanja, ona predstavlja osnovni motiv i primarnu metaforu. Kroz glumačke uloge preispituje se teologija, svetost same građevine i zbivanja koje se odvijaju iza velelepnih zidina u prostorijama osveštanih tamjanom.
Najveća snaga ovog umetničkog dela, ne leži isključivo u njegovoj pisanoj formi, već u ljudskom faktoru kom je doprinela glumačka postava. Danijel Krejg, najpoznatiji po ulogama Džejmsa Bonda, u sva tri dela ove franšize briljira. Upeva da izbalansira sopstvene humoristične crte sa ozbiljnošću slučaja na kom radi kao detektiv. Uz to, dodatnom značaju njegovog lika doprinosi činjenica da je Blan ateista, a kompletna radnja je smeštena u verskoj građevini.
Džoš O'Konor u ulozi mladog sveštenika Džuda je klasični primer arhetipa koji se okreće veri nakon počinjenih nedela u prošlosti. Njegovo prisustvo olakšava gledaocima prepoznavanje i razumevanje univerzalnih ljudskih iskustava, a mnogi kritičari ističu da je njegova izvedba duboko emotivna i autentična.
Audio-vizuelni aspekt ima podjednako značajnu ulogu. Mračni kadrovi usklađeni sa sunčevom svetlošću koje prodire kroz raznobojne vitraž prozore u kombinaciji sa suptilnom, ali napetom muzikom, zajedno pričaju priču usklađenu sa glavnim tokom radnje taman toliko da je ne preovladaju, već komplementuju.
Kroz komične i ironične dijaloge film uspešno kritikuje način na koji se religija zloupotrebljava, istovremeno naglašavajući i njene svetlije strane koje vode ka putu individualnog spasenja.
Zaključno, film nije samo još jedan od kliše nastavaka serijala, već uspešno unapređuje žanr integrisanjem dubljih tema, kao i komplesnih i smislenih poruka. Ocene na platformama Rotten Tomatoes (90%) i Metacritic (80/100) potvrđuju da je ovo još jedan uspeh, mnogi ga čak smatraju najboljim u serijalu. Uprkos tome, ne preporučuje se gledaocima koji teže ka brzoj i lakoj zabavi.
Nema komentara