Ova drama iz 1999. godine, nominovana za sedam „Oskara“ i snimana po istinitim događajima o čuvenom skandalu vezanom za duvansku industriju na granici je dokumentarca kada se uzme u obzir celokupna produkcija, prikupljanje podataka i poštovanje činjenica filmske ekipe koja stoji iza ovog projekta.
foto: zeestudioindia.com
Režiser Majkl Man (Michael Mann), poznat po filmovima „Vrelina“ (Heat, 1995) i „Poslednji Mohikanac“ (The last of the Mohicans, 1992), prikupio je obimne količine svedočanstava, novinskih izveštaja i transkripta emisije „60 minuta“, i uz pomoć Erika Rota (Eric Roth), scenariste filmova „Forest Gamp“ (Forest Gump, 1994) i „Neobični slučaj Bendžamina Batona“ (The curious case of Benjamin Button, 2008), napisao scenario „Izdajnika“. Uz trajanje od dva i po sata i navedene činjenice, istina je da ovo nije film za sve vrste publike. Međutim, bar na trenutak pomisliti da se radi o suvoparnom i dosadnom filmu bila bi kardinalna greška, jer je donekle škakljiva i večno aktuelna tema moći korporacije, biznisa i novca nad informacijom i istinom vrhunski pretočena u izuzetno napeto i intenzivno ostvarenje.
Al Pačino (Al Pacino) i Rasel Krou (Russell Crowe) apsolutno su senzacionalni u glavnim ulogama. Pačino je u potpunosti na svom terenu u ulozi energičnog, upornog i strastvenog novinara Louela Bergmana (Lowell Bergman), dok Krou sa tadašnje 33 godine jednostavno dominira u (za „Oskara“ nominovanoj) ulozi Džefrija Vajganda (Jeffrey Wigand), temperamentnog hemičara u ranim pedesetim godinama, čiji život sve više izmiče kontroli tokom celog filma. Uz fenomenalnu podršku plejade sporednih glumaca, od kojih su i oni manje poznati odlično odigrali svoje uloge, na čelu sa pomenutom dvojicom oskarovaca, savršeno su iznete dve ključne ideje filma.
foto: dvdtalk.com
Sa jedne strane, iskazana je prečesto neiskaziva bitnost istraživačkog novinarstva u kapitalističkom svetu, prikazane su bezbrojne i nimalo naivne prepreke na koje nailazi čak i novinar ogromne reputacije, mogućnosti i ugleda kada se susretne sa delikatnom pričom. Sa druge strane imamo jednu temeljnu, realističnu i detaljno ispričanu priču naučnika koji je zarad finansijske stabilnosti svoje porodice morao da napusti svoje ideale o poboljšanju čovekove okoline i života i odluči se za posao koji je bolje plaćen. Magija cele priče je u tome što film na odličan način pokazuje zašto nakon žestokog i nimalo fer poraza u isterivanju istine na videlo, u trenutku beznađa, nemamo pravo da stanemo i ne smemo da odustanemo. Sve ovo je krunisano režiserskom palicom Majkla Mana, čoveka sa neverovatnim okom za detalje i umećem da uz pomoć akcentovanja određenog zvučnog efekta, poput običnog šuštanja lišća na vetru, stvori hipnotišuću atmosferu i drži pažnju čak i u naizgled sporim i nebitnim delovima filma. Jedan od najboljih filmova poslednje decenije prošlog veka.
91/100
Nema komentara