Među serijama koje su po prvi put emitovane ove jeseni našla se i domaća serija „Crna svadba” koja je sudeći po reakcijama publike još jedan u nizu jasnih pokazatelja napretka i uspona srpske kinematografije i njenog sve češćeg svrstavanja u rang sa svetskom.
Foto: Printskrin (Firefly Productions)
Radnja serije se odigrava u dve paralele, kako prostorno, tako i vremenski. Sa jedne strane nalazi se selo Zlot u Istočnoj Srbiji za koje se vezuju magijski obredi i vlaški rituali, a sa druge strane je Beograd. Kako se priča prenosi iz jedne vremenske ravni u drugu, kadar se sužava i menja izgled, te je trenutak vraćanja u prošlost jasno uočljiv. Scene prestonice iz druge polovine 20. veka bude nostalgičan osećaj i podsećaju na neka davna vremena, ljude i događaje koji će u daljem toku priče biti od presudnog značaja.
Iako se kroz seriju prepliću međuljudski odnosi svih likova, glavna priča počinje masakrom u kom je Mitar (Slavko Štimac), naizgled miran i staložen čovek, ubio dvanaest svojih komšija, a zatim i sam pokušao da izvrši samoubistvo. Ipak, on pod medicinski nerazjašnjenim okolnostima ostaje živ. Sve što se dešava u sadašnjosti je u direktnoj vezi sa prošlošću, te nas radnja postepeno vraća u 1976. godinu i sličan zločin čiji je glavni akter Mića (Filip Đurić, kasnije Svezotar Cvetković), perspektivni i u narodu obožavani sportski komentator, koji je iznenada izgubio glas zahvaljujući kom je bio prepoznatljiv, a nedugo zatim takođe izvršio masakr ubivši dvanaest monaha i potom misteriozno nestao.
Tokom deset epizoda prve sezona prepliću se istorija, tradicija i običaji, a narodna verovanja oličena su već u samom naslovu serije. Crna svadba, kako u petoj epizodi objašnjava Saša (Jovo Maksić), predstavlja stari, ritualni običaj Vlaha koji proizilazi iz njihovog verovanja u zagrobni život. On inspektoru Petru Ćiriću (Uliks Fehmiu) dalje razjašnjava da Vlasi neoženjenom čoveku na sahrani, sa namerom da on pronađe mir, prirede i svadbu. Oni potom uzimaju njegovu verenicu ili zamole neudatu devojku da mu bude mlada na svadbi i ona je nakon obreda u obavezi da godinu dana živi u njegovoj kući. Time život preminulog biva zaokružen – rođenjem, svadbom, i na kraju sahranom. Svoje izlaganje on završava konstatacijom da je ovo neki drugi svet i da ovde vladaju neke druge sile.
Kako radnja serija odmiče, mnoštvo različitih pitanja se javlja u glavama gledalaca. Šta je katabaza i koje je poreklo zlih sila koje opsedaju glavne junake? Šta ih navodi da čine zločine? Koja misterija stoji iza broja dvanaest? Da li će pobediti dobro ili zlo? Ko je, u stvari, u službi dobra, a ko je na strani zla?
Foto: Printskrin (Firefly Productions)
Prva sezona serije je u svim epizodama upotpunjena dramatičnom muzičkom podlogom koja doprinosi hororičnom ambijentu i atmosferi. Kroz mnoštvo scena prožimaju se i mistični zvukovi koji nalikuju na bajanje i reči koje se izgovaraju prilikom magijskih rituala. Efekat koji se postiže ovim putem seriju čini uzbudljivom za gledanje, te se kroz nju prepliću elementi horora, trilera i misterije. Ona zahteva pažnju ali uz pomno gledanje ostavlja gledaoca zaintrigiranog i u čudu. Poslednja epizoda implicitno upućuje na njen nastavak u vidu druge sezone. Deo priče biva razrešen, ali se otvaraju i mnoga nova pitanja.
Pored već navedenih glumaca u zapaženim ulogama su se našli i Nikola Kojo, Slavko Štimac, Goran Sultanović, Jelena Đokić i Toni Mihajlovski, ali i talentovana mlada glumica Anastasija Đurović. Autori serije su Nemanja Ćipranić i Strahinja Madžarević, a proizvodnju potpisuju produkcijska kuća „Firefly” i Telekom Srbija.
Serija je već mesec dana nakon emitovanja prve epizode dovedena u vezu sa Leptiricom, domaćim kultnim filmom iz 1973. godine koji je režirao Đorđe Kadijević i koji po nekima važi za najstrašniji domaći horor film. Ovaj psihološki triler je za kratko vreme zasigurno privukao pažnju mnogih i predstavlja dobar dodatak srpskoj kinematografiji, koja postepeno počinje da nudi sve više sadržaja koji će zadovoljiti ukuse ljubitelja horora, trilera i napetih scena.
Nema komentara