„Moja borbenost bunila se protiv takvog stanja. Ideš uredno na predavanja, radiš revnosno, često savesnije od mnogih redovnih slušalaca, a ovamo nikakva prava, kao kakvi pastorčići!. Zašto da nam ne daju indeks, pa neka na njemu piše ono vanredni slušalac?”, napisala je prva žena sa diplomom Filozofskog fakulteta Maga Magazinović u svojoj autobiografskoj knjizi „Moj život”, boreći se za ravnopravnost univerzitetskog obrazovanja žena.
(srpskoblago.rs)
Ova izvanredna žena nepravedno je zapostavljena, a zaista je bila heroina, u mnogim oblastima. Marija Maga Magazinović rođena je 14. oktobra 1882. godine u Užicu. Za života je uradila mnogo i postavila čvrste temelje svoga rada i duha koji i se i dan-danas održavaju. Pohađala je Višu žensku školu u Beogradu, a od 1898. godine postaje vanredna studentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Već od 1902. počinje da se bori za ženska prava u obrazovnom sistemu i uspeva da se izbori za redovno studiranje devojaka. Par godina kasnije Maga počinje da piše u „Politici” u rubrici „Ženski svet” i zvanično postaje prva srpska novinarka. Međutim, ovu sjajnu ženu koja je mnogo doprinela i kulturi i obrazvanju, mnogi su zaboravili, kako danas, tako i onda. Marija je umrla u poznoj starosti, sa punim džepovima praznoće, jer se nikada nije zasladila zaslugama koje su joj pripadale.
Neke od bitnijih knjiga koje je napisala su: „Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost” ( 1932), „Vežbe i studije iz savremne gimnastike, plastike, ritmike i baleta: primenjena telesna kultura” (1932) i „Istorija igre” (1951). Naravno i biografija „Moj život”, koju je počela da piše na svoj sedamdeseti rođendan. Ova knjiga sadrži podatke iz četrdeset i pet godina njenog života. Još jedna od Maginih velikih ljubavi bili su ples, posebno balet. Upravo je ona ta koja je donela moderan ples u Srbiju i uvek je davala prednost modernoj igri u odnosu na klasičnu. Učila je balet kod Šarlote Šinter u Minhenu i igru kod Dalkroza i osnovala je Školu za ritmiku i plastiku. Moderni ples, balet i ritmika, ostaće Magina večita okupacija i tema o kojoj je istraživala čitavog života. Bila je žena koja nije ostajala samo na idejama i maštanju, već je sve svoje snove ostvarivala, a i snove drugih. Bila je zagovornik različitih sloboda, od igre do čoveka.
Savremena žena koja je ostala verna Srbiji i svo svoje znanje donela upravo ovde. Umrla je 1968. godine u Beogradu. Te godine ovu zemlju napustila je prva žena novinarka, začetnica slobodne igre, humanistkinja, učiteljica, profesorica filozofije, bolničarka u ratovima, osnivač škole za igru, autorka knjiga, predvodnik folklornih grupa. Žena koja je, bez sumnje, mnoga prava i zadovoljstava u kojima danas uživamo, obezbedila za svog života, nama.
Nema komentara