Od 10. do 22. decembra Kulturna stanica „Svilara“ bila je dom izložbe „Putujuće šare Srbije“ beogradske umetnice Milice Živadinović. Kroz prepoznatljive šare pirotskog ćilima prenete na originalne slike u akriliku i ulju na platnu, ali i autentičan nakit, autorka izložbe pripoveda neke nove priče, spajajući tradicionalno i moderno.
Foto: iz arhive sagovornice (www.milicaz.com)
Milica Živadinović je diplomirala na Odseku za slikarstvo Akademije lepih umetnosti u Versaju, a doktorirala je na Univerzitetu u Parizu. Svoje radove do sada je izlagala na brojnim samostalnim izložbama u Parizu i Srbiji, kao i na mnogim kolektivnim izložbama širom Evrope. Njena dela inspirisana su tradicionalnim motivima poput pirotskog ćilima i srpskih srednjovekovnih freski, ali i kosmičkim fenomenima. U svojim delima Milica Živadinović spaja tradicionalno i moderno, prenoseći snažnu simboliku na način koji je dostupan i lako razumljiv svakom posmatraču.
Na izložbi „Putujuće šare Srbije“ imamo priliku da vidimo prepoznatljive, tradicionalne ornamente u novom ruhu. Koliki je izazov stvarati originalna dela po uzoru na nešto toliko prepoznatljivo kao što je pirotski ćilim?
– Za mene je to veliki izazov u kome nalazim puno zadovoljstva pri kreativnom, ali i istraživačkom radu. Šare pirotskog ćilima na prvi pogled jesu prepoznatljive, ali u isto vreme i nedovoljno istražene. Možda je manje poznato, ali ornamentika i geometrijske forme koje srećemo na našem pirotskom ćilimu su u veoma sličnim oblicima rasprostranjene širom naše planete Zemlje.
Nekoliko poslednjih godina posvetila sam se ovoj temi, ne samo kroz slikarski izraz nego i kroz detaljno teorijsko proučavanje i shvatila kolika je to riznica, bogatstvo formi i boja, simbolike i značenja. Snaga iskustva sa motivima pirotskih ćilima, naterala me je da se naoružam snagom i voljom, te da se upustim i u avanturu pisanja knjige „Ornamenti Srbije – Pirotski ćilim“ koja je u završnoj fazi i koja će biti objavljena tokom sledeće godine. Knjiga koja je u nastajanju je moja želja da na zabavan i inovativan način predstavim ovaj deo kulturnog nasleđa Srbije. Bila sam više nego iznenađena dok sam postepeno otkrivala koliko toga je skriveno, pogotovo kada sam shvatila da svaka šara ima svoje značenje i energiju, i koliko emocija je utkano u svaki ćilim ponaosob.
Kako je nastala ideja spajanja modernog i tradicionalnog?
– Ideja se rađala postepeno: 2014 godine živela sam u Parizu i bila zaokupljena novim izazovom. Počela sam da stvaram umetnički nakit i oslikavam male pozlaćene ili posrebrene medaljone, koje bih zatim uklapala u minđuše, narukvice, ogrlice, broševe ili manžetne za košulju. Svaki komad je bio unikat i na njemu bi se našla neka nova geometrijska forma koja bi me vizualno sve više podsećala na topli kolorit Pirota i juga Srbije. Dok je pirotski ćilim osvajao sve više prostora na mom nakitu, ja sam sve intenzivnije pretraživala internet, u želji da pronađem što više novih šara. Kad bih došla u Beograd tražila bih literaturu, ili su mi prijatelji nabavljali i slali knjige na tu temu. Uz nakit, čudesna ornamentika polagano je ušetala i u moje slikarstvo.
Šta za Vas predstavlja pirotski ćilim?
– Pirotski ćilimi predstavljaju veliko bogatstvo srpskog stvaralaštva, tradicije i kulture, značajan segment kulturnog nasleđa Srbije. Šare sa pirotskog ćilima su najcenjeniji i najpoznatiji ornamenti tkačkog umetničkog zanata koji dosežu u korene srpskih verovanja o duhovnoj zaštiti naroda, porodica i pojedinaca. Ćilim je od višefunkcionalnog predmeta koji se koristio za opremanje gradskih enterijera Pirota i gradova širom Srbije, prerastao u vizuelni simbol grada Pirota, ali vremenom je postao i srpski nacionalni simbol. Zbog toga je zaštićen geografskom oznakom porekla 2002. godine.
Za mene je pirotski ćilim nepresušan izvor inspiracije. Njegove šare su univerzalne i samim tim ostaju večna inspiracija primenljiva u svim vizuelnim medijima. Duboko verujem da će se univerzum pirotskih ćilima tek otvoriti preda mnom i da ću upoznavati njegove razmere do kraja života, što me neizmerno raduje.
Kako je nastala Vaša ljubav prema tradiciji?
– Ljubav prema tradiciji je nešto što nosim u sebi, ja to osećam kao deo genetskog koda, arhetipa. To je nešto što po meni ne može da se stvara sa namerom. Ili posedujemo tu ljubav i hranimo je znanjem ili čovek na to jednostavno ne reaguje (ili odbacuje, čak i sa prezirom), ostaje ravnodušan dok mu nešto možda jednog dana ne privuče pažnju i zagolica maštu.
Ja sam između ostalog dvanaest godina radila kao asistent za likovne programe i realizovala brojne izložbe u Kulturnom centru Srbije u Parizu u saradnji sa umetnicima i brojnim kulturnim institucijama. Bio je to veliki izazov da se u multikulturalnom gradu poput Pariza svetu predstavi naša kultura, stvaralaštvo savremenih umetnika, ali naravno i kulturno nasleđe naše zemlje. Tom poslu sam pristupala sa velikim entuzijazmom, iako su sredstva bila više nego limitirana.
Foto: iz arhive sagovornice (www.milicaz.com)
Pored tradicionalnih motiva, u Vašim delima možemo videti i prikaze neba, kosmosa i nebeskih tela. Na prvi pogled ove teme deluju suprotne jedna drugoj, ali da li je tako? Postoji li veza između svemira i narodne tradicije?
– U mojim prethodim ciklusima slika maštala sam o kosmičkim predelima, sazvežđima, galaksijama i ronila u dubine irisa oka. Od trenutka kada sam na slikarska platna počela da prenosim šare pirotskog ćilima, moje slike su postale ispunjene geometrijskim formama. Simetrični ornamenti počeli su da osvajaju ceo format platna, ponajčešće kvadratnog oblika. Začuđeno sam pomislila kako me upravo te šare pirotskog ćilima zapravo podsećaju na neka kosmička bića i da me na neki čudan način ponovo povezuju sa mojim omiljenim temama iz univerzuma. Tako je došlo do prepleta moja dva ciklusa, koji će doživeti kulminaciju u projektu na kome trenutno radim, a to je video rad u kome će doći do suočavanja i sublimacije dve galaksije kroz savremenu izvedbu i upotrebu novih tehnologija.
Kada je reč o spajanju tradicionalnog i modernog, novog i starog, gde je granica? Kako sačuvati dostojanstvo tradicije a ipak se na nov način izraziti kroz nju?
– Lično smatram da u kreativnosti i svakom obliku stvaranja čovek nikako ne bi trebalo da sebi postavlja granice. Treba slediti svoju intuiciju, uz naravno poštovanje tradicionalnih vrednosti. Nauka može da predviđa na osnovu činjenica, dok umetnost ostaje i opstaje bez granica, prostor duha i stvaralaštva mogu da se vinu i stvore novu realnost. Njihova uloga jeste da nadahnu maštu, daju smisao i nadu.
Nema komentara