Italijanski karikaturista Majkl Reč, koji se predstavlja pod pseudonimom Zerocarcale, održao je promociju svog novog stripa u prostoru Anomalia social center u Palermu. Majkl je svoju karijeru je počeo 2003. godine kao ilustrator, a već 2004. je izdao svoj prvi strip. Od početka svog stvaralaštva bio posvećen socijalno političkim temama, ali i kritikama sistema i društva, te je njegov grafički roman Kobane Calling: Greetings from Northern Syria, koji je fokusiran na sukob između Kurda i Islamske zajednice, bio povod za veliki odjek u javnosti. Nakon ovog uspešnog romana, nastala je saradnja sa platformom Netflix gde je objavljen crtani Tear Along the Dotted Line koji je ujedno i njegovo najveće i najkompleksnije delo do sada.
Foto: Mateja Ninković
Kada ste prvi put počeli da se izražavate kroz strip i šta Vas je navelo da počnete time ozbiljnije da se bavite?
Odrastao sam čitajući stripove, pripadam toj generaciji koja je od ranog detinjstva čitala Miki Mausa, tako sam i naučio da čitam. Skoro pa se i ne sećam trenutka kada nisam imao strip ili olovku u rukama. Kao vrlo mali sam počeo i da ih kopiram, bio je to prvi način da se izrazim. Tokom odrastanja, ljudi su počeli da prepoznaju moj potencijal i tada sam shvatio da ovo može da bude moj poziv. Relativno kasno sam počeo profesionalno bavim crtanjem stripova, celog života sam ih samo crtao za sebe, svoje drugare, punk scenu, projekte u školi... Prvi ozbiljni posao (kao crtač stripova) sam dobio kada sam imao 28 godina, zato što je moj prijatelj poslao uredniku nekog časopisa moje stripove, koje sam tek onako postavljao na društvene mreže. Urednik je bio entuzijastičan i objavio je moje radove. Mogu reći da je moj prvi posao bio totalna slučajnost.
Ko je na samom početku uticao na Vaš stil i kako je izgledao razvojni put Vašeg umetničkog identiteta?
Puno različitih umetnika su uticali na moje radove, najviše Diznijevi autori, što se tiče crteža i načina na koji predstavljam likove, kao što je konstrukcija lica, na primer kako se spajaju nos i usta to sam kopirao Dragon Ball od autora Akire Toryame. Što se tiče naracije, mislim da je tu La mia vita disegnata male od Gipi-ja bio strip koji me je naveo na razmišljanje da se stripom može predstaviti i svakodnevni život. Najviše sam učio uporedo crtajući i prikupljajući informacije koje sam dobio gledajući radove iskusnijih umetnika.
Koketirate sa ozbiljnim društvenim pitanjima, političkim aktivizmom i komedijom. Koliko neko, ko obuhvata ova polja, mora da bude vešt kako bi preneo jasnu poruku?
Iz pozicije nekog ko je kao mlad odrastao u okupacionim prostorima i kao neko ko je bio redovan na demonstracijama, mislim da se moj bunt prirodno nametnuo i preneo na moju umetnost. Ideja za priču Kobane Calling nastala je u toku putovanja u Siriju čiji je cilj bio pomoći onima koje je zahvatio rat i naučiti nešto o Kurdima i onome što su činili u severnoj Siriji. Taj strip takođe opisuje i moje lično iskustvo. Komedija takođe čini deo mog identiteta, pa mi je bilo prirodno da uklopim oba iskustva u jedno. Takođe, moram da budem vrlo pažljiv jer su ove teme dosta osetljive za veliki deo publike. Čini mi se da mi to polazi za rukom.
Neki od Vaših stripova su pretvoreni u crtaće koju su vidno drugačiji. Koliko je zahtevan proces adaptacije i da li je krajnji cilj isti?
Različiti su po načinu rada, crtaći su više neposredni za publiku i mnogo je lakše doći do publike, posebno mladih. Problem sa crtaćima je taj što se mnogo sporije dolazi do finalnog proizvoda. Strip napravim sam u svojoj sobi za mesec, mesec i po dana, a da taj strip pretvorim u crtani, potrebno je oko dvesta ljudi, puno para da ih isplatim i meseci i meseci rada. Razlikuju se poprilično u produkciji, ali takođe smatram da stripovima mogu doći do dubljeg značenja i da imaju veći značaj.
Dobili ste dosta dobrih kritika za Strappare lungo i bordi jer je tematika vrlo ozbiljna i mračna, ali u isto vreme je i ironična. Koliko je teško bilo spojiti sve ove elemente u jedan strip?
Ja sam generalno vrlo tužna i mračna osoba i stalno pričam o tužnim i mračnim temama, i za mene je bilo prirodno da ispričam na taj način, ubacio sam pomalo humora kako bi priča bila malo lakša i kako bih izbegao podsmevanje. Tako da sam morao vrlo dobro iskalkulisao te humorističke elemente koje sam ubacio u priču.
Uskoro izlazi još jedan Vaš crtani na Netflix-u, po čemu se on razlikuje od Vaših prethodnih radova?
Na žalost ne mogu da kažem ništa o tome jer bi me ovi iz Netflix-a ubili. Ono što mogu da odam je da će se sastojati od 6 epizoda. To je jedina sličnost sa prošlom serijom, ali će ovog puta epizode biti duže i trajaće oko pola sata. Ono što je specifično je da će naracija biti neprekidna i neće zavisiti od epizoda, nego će činiti jednu celokupnu priču. Baš zbog toga nisam siguran da li sam sposoban da je uradim do kraja.
Šta očekujete da čitaoci i gledaoci shvate iz Vaših radova?
Ne znam, ali se uvek nadam da ljudi neće zatvoriti moje stripove ili odgledati moje crtane i postati gori nego što su bili pre toga. Verujem da neće dozvoliti da im stereotipični, rasistički, homofobni, seksistični momenti i glupave ideje preovladaju. U suštini, nadam se da ne pogoršavam situaciju, eto.
Nema komentara