Kreiranje stripova danas pruža prliku za kreativnost, izražavanje i interakciju sa čitaocima širom sveta, naročito zbog tehnološkog napretka, interneta i digitalizacije, koji su omogućili autorima da dođu do šire publike. Autori često koriste stripove kao sredstvo izražavanja i komentarisanja političkih i društvenih tema, što ovu vrstu umetnosti izdvaja ne samo kao zabavni sadržaj, već i kao društveno angažovani.
Foto: Privatna arhiva sagovornice
Staša Miladinović autorka stripova i studentikinja Akademije umetnosti u Novom Sadu jedna je od učesnica projekta „Moć žena u stripu – WomCom“ koji se održava od 24. avgusta do 7. septembra u SKCNS Fabrici. Staša smatra da je teško probiti se u industriji stripova i da su projekti poput „Moć žena u stripu“ izuzetno važni za autore, a posebno autorke, kako bi mogli da se istaknu i podele svoja iskustva.
1. Kada ste se prvi put zainteresovali za ilustraciju i crtanje stripova?
- Oduvek sam bila zaljubljena u priče. Kao dete proždirala sam knjige – u biblioteci, ispod klupe na času, u sitne sate dok izbegavam nadzor roditelja. Usput sam i crtala, ali to je nekako bilo u drugom planu, sve dok nisam shvatila da te dve ljubavi mogu da se spoje u jednu. Od tada nema nazad.
2. Kako izgleda proces stvaranja stripa od ideje do crtanja?
- Idejni deo, bar meni, traje najduže. Umigolji mi se neka misao u glavu, i tu mora da se krčka i čeka da sazri. Nekad par sati, nekad par godina, uglavnom nešto između. To podrazumeva: skupljanje iskustava, studije referenci, vrlo skoncentrisano stajanje pod tušem, zapisivanje ideja, brisanje ideja... Kad to konačno dobije oblik stabilniji od amebe, zapišem ovlaš scenario. Na osnovu scenarija crtam prvu verziju, koja ne ide dalje od čiča gliša i par vijugavih linija koje objašnjavaju kompoziciju i tok panela. Ukoliko kasnije shvatim da mi nešto u stripu ne funkcioniše, najčešće je ovo faza u kojoj su prepravke bile potrebne. Sledeća faza je (konačno!) crtanje samog stripa. Nekad se i to podeli u dve faze, sa skicastim linijama u olovci a zatim konačnim linijama tušem (ili opet olovkom, ovaj put valjano). Ukoliko strip radim digitalno, ovaj posao često odradim od jednom (uz pomoć verne Ctrl+Z komande, koja briše prethodni potez). Zatim, finalna faza u kojoj se dodaju nijanse sive ili boje, detalji... i na samom kraju, dodam tekst!
3. Kako razvijate likove i pronalazite inspiraciju za njih? Kako birate teme kojima se bavite?
- Mislim da teme biraju mene. Šta god dovoljno dugo odbija da mi izađe iz glave se izbaci na papir i postane lik. Konflikt dve suprotne ideje o stilu života postaju dvojica posvađane braće. Moje negodovanje o očekivanjima koje društvo ima za žene postaje blatnjava čobanica. U sve njih se uplete ona svakidašnja ljudskost - neko zna kafanske pesme, neko ne voli da se grli, neko ima komplekse jer je nizak – i eto, to je osoba. Dosta toga dolazi iz mojih ličnih iskustava, ili iskustava ljudi koje znam. Mislim da su moji radovi samo mozaik ljudi kojih sam imala čast (ili nesreću) da upoznam.
4. Koji je Vaš omiljeni rad do sad i šta je ono što planirate u budućnosti?
- Teško mi je da odredim omiljeno dete, ali igraću na sigurno i reći moja ilustracija zvana Renovacije. Ona je trenutno najbolji predstavnik priče koju razvijam godinama, koja uključuje zaboravljene antičke civilizacije, gorepomenutu posvađanu braću i neke mnogo blentave koze. Ta priča je još u fazama pripreme (dizajniranja likova, mesta, pisanja scenarija...), jer ne želim da je zbrzam. Želim da je ispričam kako zaslužuje.
5. Kako unapređujete Vaš rad? Da li se dodatno edukujete i unapređujete Vaše veštine i koje aspekte biste voleli da poboljšate?
- Trenutno studiram na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde sam zadovoljna programom i vidim napredak u svom radu. Cilj mi je da unapredim sposobnosti do trenutka gde ne moram da pravim kompromise između onoga što želim, i onoga što umem da izvedem. Važno mi je da učim od što više različitih ljudi i situacija, tako da su moji profesori, ali i kolege i projekti poput WOMCOM rezidencije nešto što izuzezno cenim. Svaki umetnik vlada drugačijim iskustvima, afinitetima i znanjem, koje mi možda nismo ni mogli da zamislimo, te iz ovakvih skupova uvek izlazimo bogatiji.
6. Kako biste opisali Vaš stil i da li imate omiljeni žanr?
- Mislim da bi moj stil mogao da se opiše kao semirealističan. Volim ljude i volim da obraćam pažnju na detalje – razbarušena kosa, nabori kože... Semirealizam mi dozvoljava da zumiram u te sitnice koje likove čine stvarnim, bez žrtvovanja likovne slobode – i dalje mogu da se igram s oblicima, linijom, bojom, i time potenciram ideju ili osećanje koje želim da prenesem. Teško je izabrati poseban žanr, ali posebno mesto u mom srcu drže priče koje uz pomoć nadrealnih i fantazijskih elemenata istražuju ljudske fenomene i osećanja.
7. Kako ste spojili Vašu ljubav prema istoriji sa stripom?
- Moja ljubav prema istoriji se ocrtava u svemu što stvaram. Najočiglednija je u izboru mesta u kojima se moje priče odigravaju – izmišljeni gradovi inspirisani Mesopotamijom, starim slovenskim selima, dubokom praistorijom... Ali mislim da me i same slike odaju, od zemljanih tonova kojima često gravitiram, do ornamenata koje pozajmljujem iz raznih kultura. I umetnost i istorija su, za mene, zajednički pokušaji da razumemo ko smo, te mi je prirodno da idu ruku pod ruku.
8. Šta posetioci projekta „Moć žena u stripu“ mogu da očekuju?
- Zaista me raduje što su umetnice i umetnici u okviru rezidencije zaista različiti, kako po vizuelnom stilu tako po tonu i žanru priča. Dolazimo iz 6 različitih država, različitih smo godina, roda, mišljenja. Svako od nas daće delić iskustva koje se ne viđa često u mejnstrim strip industriji. Priče su veoma iskrene i dotiču se zajedništva, ženskog besa, odnosa s porodicom i sopstvenim telom... Ali za više od toga, moraćete da dođete na izložbu!
9. Koliko su autorke stripova vidljive i da li postoje još neki projekti gde autorke mogu da se istaknu?
- Strip autorke nisu retke, ali retko je dobiti zaslužujuća priznanja. Teže je probiti se u industriju, teže je zaobići predrasude, i zato mi je vrlo drago što postoje projekti poput „Moć žena u stripu“. Moguće je da postoje slične organizacije, ali ovo je jedina s kojom sam se ja za sad susrela.
Nema komentara