Miloš Lazić, mladi glumac u usponu, prošlog leta postao je dobitnik nagrade za najboljeg mladog glumca na zatvaranju 66. Sterijinog pozorja.
Foto: Primož Korošec (hocupozoriste.rs)
Glumu je magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Kroz karijeru je najviše nastupao u pozorištu, a najviše uspeha imao je u saradnji sa subotičkim Narodnim pozorištem. Tumačio je i likove iz popularnih TV serija Dejana Zečevića „Čizmaši” i „Državni službenik”, kao i iz hit serije „Klan” koja je pokupila mnoštvo pozitivnih kritika nakon svoje prve sezone.
Poznato je da je letos započeto snimanje druge sezone serije „Klan” koja je još jedna od mnogih serija u srpskoj televizijskoj produkciji sa tematikom kriminala u poslednje vreme. Ipak „Klan” je veoma dobro prošao kod publike. Šta po tebi razdvaja ovu seriju od ostalih srpskih „krimi” serijala?
– Ono što ovu krimi seriju razlikuje jeste odsustvo romantičarskog pogleda na kriminal. Prikazuje krimanalce onakvim kakvi jesu, plitki i postojeći dok su nekome potrebni, a krvavo bratsvo se ruši kao kula od karata čim neko dopadne policiji. Nisu to nikakvi junaci na koje bi neko trebalo da se ugleda.
Rekao si jednom prilikom da ne postoji dovoljno mehanizama i uspostavljen sistem koji brine o mladim glumcima. Ipak, u pomenutoj seriji „Klan” režiser Boban Skerlić je upravo dao šansu nekim mladim, možda ne toliko zapaženim glumcima, i vidimo da je to dovelo do pozitivnog rezultata. Da li je to možda recept za „osveženje” srpske TV scene?
– Još uvek stojim iza tih reči, ne postoji nikakav mehanizam ili sistem koji radi za mladog čoveka, čast izuzecima i nekim strukama (ako ima takvih, ali nisam siguran). Upravo se sve svodi na dobru volju određenih pojedinaca kojih još uvek ima, ali je to i dalje mali broj „dobrotvora" naspram gomile mladih.
Nisi dobio puno vremena na ekranu u prvoj sezoni, ali stiče se utisak da kao jedan od telohranitelja šefa državne bezbednosti to vreme može znatno da se proširi. Da li si pričao sa rediteljem Skerlićem? Kakvi su planovi za drugu sezonu? Da li će se tvoja uloga „proširiti”?
– Nisam u tom smislu nikakve razgovore vodio sa rediteljem, ali se sama uloga znatno proširila. Ali znate kako u montaži idu stvari, lako napolje, pa ću ipak sačekati da pogledam pre nego što bilo šta kažem na tu temu.
Letos si dobio veliko priznanje, Sterijinu nagradu za najboljeg mladog glumca za svoju ulogu u predstavi „Kuspetlić” subotičkog Narodnog pozorišta. Šta ova nagrada predstavlja za tebe imajući u vidu da si većinu svoje dosadašnje karijere proveo na pozorišnoj sceni?
– Pa to je sigurno značajna stvar, značajna i za okolinu i za mene. Za mene u onoj meri što sam imao sreće da selekcija bude takva da nije bilo puno mladih kolega, a ima odličnih verujete mi. To je ipak jedna potvrda i veliki podstrek i obaveza u daljem radu. Možda je za nijansu značilo više okolini, svakako rad uvek treba da bude isti i odnos prema nagradama, dobijao ih ili ne, tvoj rad ne bi smeo da se menja.
Predstava „Kuspetlić” je osim tvoje na svečanom zatvaranju 66. Sterijinog pozorja u Novom Sadu pokupila još osam nagrada. Kako je bilo raditi ovu predstavu i da li ste očekivali ovoliki uspeh?
– Teško da je neko mogao da zamisli taj broj nagrada, ali u svoje ime mogu da kažem, nisam nikakav uspeh ili neuspeh očekivao zaista. Kvalitet rada i utrošenog vremena je pokazao da su to neki ljudi prepoznali i nagradili. Najvažnije je da ja uživam kao i kolege u svakom narednom igranju ove predstave.
Kada pogledamo tvoj repertoar uloga u dosadašnjoj karijeri, primećuje se da je najmanje onih u filmovima, što predstavlja iznenađenje budući da se čovek najčešće zaljubi u glumu upravo preko filmskih projekcija koje najčešće ima prilike da gleda. Da li si ovo odstupanje od šablona napravio svesno i sa namerom posegnuo za TV produkcijom i pozorištem, ili se jednostavno nije ukazalo puno uloga za film?
– Ovde se vraćamo na jedno od prvih pitanja. Mehanizam za mlade ljude. Nema tu nekog svesnog odstupanja. Vrlo rado bih radio na filmu sa podjednakim žarom kao i u pozorištu i na seriji. Jednostavno nije se desio taj trenutak, što ne znači da neće. Verujem da je pitanje dana kada će i to doći na red.
Da se nadovežemo na prethodno pitanje, da li misliš da srpska TV scena nalik na svetsku u poslednje vreme nadmašuje filmsku? Kako uopšteno gledaš na srpsku serijsku produkciju?
– Pa u kvantitativnom pogledu iznenađujuć je procenat kvaliteta. Ja nisam jedan od onih koji je ne gledaju domaću produkciju, baš suprotno. Gledam i pratim koliko mogu i ima stvari koje mi se sviđaju. Šta je pozadina svega, ne znam, i verujem da neću saznati, ali pomak je ogroman. Pitanje je dokle će trajati. Bojim se da posle ovog perioda ne nastupi ponovo prekid snimanja, jer bi mogao potrajati dugo. Ima materijala za repriziranje onoliko.
Za kraj da li imaš neki savet za mlade glumce koji se poput tebe probijaju na scenu? Da li je tvoj uspeh u pozorištu ucrtao put do scena ispred kamere jedne serije kao što je na primer „Klan” i da li misliš da je pozorište polazno odredište svih nadolazećih mladih glumaca?
– Jedino što mogu da kažem jesu floskule nikad ne prestaje vera u sebe i ogroman trud i želja mora da postoji. Jasan cilj. Nije svima pozorište polazna tačka iako je to kod nas najčešći slučaj, ali svakako jeste mera istine samog trenutka koji treba trenirati kod sebe i proveravati.
Nema komentara