Petar Zorkić, kantautor, multiinstrumentalista i sociolog iz Beograda, predstavio je svoj drugi studijski album pod nazivom Tête-à-tête koji objavljen je 25. novembra, a promocija albuma je održana u četvrtak, 8. decembra u UK Parobrod. Privi bend Petar imao je još daven 2006. godine kao učenik Gimnazije, a od tada do danas sam je radio mnogo aranžmana, tekstova, kompozicija sa raznim kolegama, kantautorima, bendovima. Nastupao je na različitim binama od najmanjih do veoma velikih na koncertima i festivalima, sarađivao je na aranžmanima za muziku u nekoliko pozorišnih predstava. A osim toga Petar se bavi I slikarstvom, ima iza sebe nekoliko samostalnih i kolektivnih izložbi slika, a od 2019. je sa svojim prijateljima zasvirao i svoj prvi album "Riddlephore" (objavljen iste godine), a zatim je objavio i drugi album "Tête-à-tête" 2022. godine. Svoju muziku objavljuje pod imenom Petarz.
Foto: Danas
- Petre, kada ste započeli pisanje numera za novi album "Tête-à-tête" ?
Neke pesme sam imao napisane i spremne jer u principu stalno radim, pišem, komponujem, međutim za ovaj album sam neke napisao u jeku kororne kada smo svi bili zakjlučani u kućama. Kada sam mogao, odlazio bih u studio, beležio ideje i sklapao sliku o čitavom korpusu pesama koje bi imale neku zajedničku nit. Igrao sam se ritmovima, melodijama i temama skoro dve godine, koliko je trajala pandemija. Sam album sam planirao da objavim 2020. na 2021. ali se sve izjalovilo svima, pa sam usporio tempo i strpljivo spremao svaki takt i svaku reč lagano jer se ispostavilo da imam više slobodnog vremena na raspolaganju.
- O čemu govori prva pesma “Rainbow” sa novog albuma?
Dugu sam uvek doživljavao kao neki nevini, neiskvareni entitet koji se tako pojavljuje u sred sumornog kišnog dana, kada konačno grane sunce i govori nam: "Ehej, tu sam, sve je u redu, prošla je kiša, stavite osmeh na lica". Zato sam uzeo da je predstavim kao nekog spasioca ili kao nekoga ko je razuman i ima sluha za sve, a ujedno nam i predočava da svi treba da budemo pažljivi jedni prema drugima. Toliko različitih boja koje zajedno funkcionišu na jednom mestu, a mi im se uporno divimo. Toliko antipoda poređanih rame uz rame i nikome ništa ne smeta, čak je i veličanstvenija sa tim svojim različitostima. Mislim da ljudi treba isto da shvate, da je bogatstvo suživota upravo u različitostima i međusobnom poštovanju, a pošto ne volim patetiku i lament, namera mi je bila da celu priču o Dugi ubacim u taj neki stari soul zvuk, a ne da pravim baladu o Dugi.
- Kako ste došli do ideje za naziv albuma "Tête-à-tête"?
Melodiju i ritam za pesmu Tête-à-tête sam napravio za svega nekoliko dana, uradio sam aranžman i već sam imao utkan pravac teksta koji sam hteo da sledim. Nisam mnogo filozofirao oko teme i poruke, jedno je vodilo ka drugom, a sam taj francuski izraz mi se pokazao kao jedini adekvatan i jak naziv. Taj galicizam se neretko koristi u svakodnevnoj komunikaciji i odlično mi se uklopio u ostatak pesme. Poenta priče u ovoj pesmi je da sve probleme, nedoumice, dileme ili nedorečenosti treba sagledati, suočiti se sa njima i komunicirati uživo licem u lice sa ljudima sa kojima imamo nedovoljno jasnu ili površnu komunikaciju. U suprotnom, javljaju se problemi ili se odnosi krnje. Kada je sve transparentno i otvoreno, pod uslovom da se ima sluha za drugu stranu, razgovorom može sve da se reši.
- Koju poruku nose pesme sa novog albuma, šta želite da prenesete slušaocima?
Poruke sa albuma su svakako odraz mojih razmišljanja o životu i međuljudskim odnosima. Ja sam čovek koji voli pomirenje i razumevanje, tako se i trudim da funkcionišem. Srdnja i bes katkad naiđu, ali uglavnom ništa pametno ne mogu da donesu. Pored već pomenute dve pesme, tu je i pesma "Where do we go" u kojoj pitam gde smo se zaista uputili kao vrsta. Naravno, na to pitanje ne dobijam odgovor. Ali tu spominjem lažna predstavljanja, dugove, kalkulisanje u ponašanju, sebičluk itd. Zatim u pesmi "Afterlife" imamo obraćanje duše koja je napustila ovaj svet i priča nam kako sve to izgleda. Imam i nekoliko mantričkih pesama koje su prožete afričkim ritmovima, tu ima još poneki latin ili fank... Načelno u svim pesmama se spominju međuljudski odnosi, ljubavni ili prijateljski, a ima i nekih pesama koje govore o odlasku na onaj svet.
- Volite da istražujete žanrove, počev od soula, fanka, popa…koji su još žanrovi zastupljeni u novom albumu i koji žanr Vi preferirate?
Moj izraz je takav da volim da se poigravam žanrovski i ne volim strogo da definišem pravac. Ima tu i fanka i soula, latina, afričke muzike, malo nekih primesa disko zvuka iz '80-ih godina prošlog veka. To je u principu sve muzika koju ja slušam i oko koje sabiram svoj senzibilitet kada pravim svoje pesme.
- U novom albumu prvi put ste predstavili kolaboraciju sa muzičarima kao što su Vasil Hadžimanov, Max Kochetov, Marko Luis, Milena Jančurić i Rhani Krija, kakvo Vam je iskustvo u vezi sa tim?
Imam divno iskustvo sa svima njima, pre svega jer se svi poznajemo već godinama. Tako da mi nije trebalo mnogo da se odlučim koga ću zvati kao goste. Najslabije poznajem Rhanija Kriju, vrsnog perkusionistu koji već dve decenije svira sa Stingom. Ali smo se veoma brzo razumeli i povezali. On mi gostuje na naslovnoj numeri sa albuma.
- Da li ste zadovoljni kako je protekla promocija novog albuma u Parobrodu?
Promocija je prošla u najlepšem mogućem ambijentu. Najpre ljudi koji rade u Parobrodu su pravi profesionalci i izašli su mi maksimalno u susret da realizujem čitavu promociju. Publika je bila divna sa puno mojih prijatelja i drugih ljudi koji su došli da slušaju moj bend i mene po prvi put, a uskoro ću da pravim i celovečernji koncert u Parobrodu u mesecima koji dolaze. To ću vam javiti čim odredimo datum koncerta.
- Kakvi su Vam dalji planovi za muziku, šta publika može da očekuje?
U planu imam još poneki spot, takođe ću da objavim i neke lajv nastupe, a pre svega dogovaram nastupe sa bendom od februara 2023. godine širom zemlje i regiona. Tako da se nadam da će 2023. godina biti prilično zauzeta.
Nema komentara