MARKO STEPANOVIĆ: Razgibavanje se uvek bavilo "malim čovekom"

autor: Gordana Tošić 842 pregleda

Od septembra naši radio prijemnici ponovo puštaju uvodnu špicu za Razgibavanje. Posle tri godine Marko Stepanović i Darko Mitrović su se vratili u starom sastavu, ali u novoj verziji Mentalnog razgibavanja – 2.0.

Marko (levo) i Darko (Mentalno razgibavanje 2.0)

Legendarni dvojac nas je obradovao svojim konačnim povratkom na radio, ovoga puta sa malo drugačijim pristupom. Nakon skoro trogodišnje pauze, osnovali su svoju produkcijsku kuću „Podroom media“ i nastavili svoju zajedničku priču. Sada njihovu emisiju emituje 20 stanica širom Srbije. Još od njihovih početaka na Radiju S uvideli smo da je, uz kafu, najbolji recept za razbuđivanje – smeh. U emisiji se bave temama iz naše svakodnevice i životom prosečnog građanina ove zemlje i sve su samo ne prosečni radio voditelji. Kao što su sami kažu – radio se vratio u grad!

U intervjuu za Odjek, Marko Stepanović nam govori o svom iskustvu sa radom na radiju.

Nakon duge pauze, vratili ste se na radio u starom sastavu, zajedno sa Darkom Mitrovićem. Da li vam je falio rad na radiju?

Ja nikada nisam bio radijski čovek. Kada sam 2009. dobio otkaz na TV Avala i došao na Radio S, mislio sam da ću tu provesti par meseci dok ne nađem novi posao na televiziji. Ispostavilo se da sam tu pronašao svog „slučajnog poslovnog partnera“ sa kojim sam radio pet sezona. Nakon što smo završili saradnju sa B92 i krenuli, u profesionalnom smislu, svako na svoju stranu, bio sam siguran da više neću raditi na radiju. Čini mi se da smo sada u najboljoj mogućoj formi, sa potpuno novim pogledom na naš zajednički posao. Valjda smo ostarili a imamo i mnogo više iskustva, pa sada shvatam zapravo koliko mi je Razgibavanje nedostajalo u ove tri godine.

Kako je na vas uticalo ukidanje vaše emisije na Radiju B92? Jeste li očekivali da se to desi i smatrate li to cenzurom?

Sve što smo imali da kažemo o tome, rekli smo toliko puta u prethodne tri godine. Siguran sam da, svako ko želi da shvati šta je tu istina, to može da razume bez problema. Ja ne volim o tome više da govorim. To je kao kada pitate čoveka koji je preživeo tešku saobraćajnu nezgodu, da vam stalno prepričava detalje. Naše porodice najbolje znaju kakav je to strašan period bio, a naše „kolege“ najbolje znaju zašto niko nije smeo ili nije hteo da nas zaposli. Međutim, to je iza nas. Neću da se žalim i kukam, preživeli smo, opet smo u etru i to je najvažnije.

Stičemo utisak da vaša priča ide spontano svakog jutra, je li teško pronaći teme za sledeći dan?

Mi se ozbiljno pripremamo za svaku emisiju. Imamo mnogo tema i uvek razmišljamo kako da ih uklopimo u jednu celinu. Naravno da mnoge stvari dolaze spontano, ali improvizacija proizilazi iz dobre pripreme. U suprotnom bi zvučali amaterski. Zamislite kako bi to izgledalo da samo sednemo za mikrofon i pričamo napamet! Takođe, mi smo o svemu obavešteni, sve čitamo, sve pratimo. To je preduslov za uspeh u našem poslu.

Ne nedostaje vam tema za priču, ali se više ne bavite politikom u emisiji. Fali li vam to?

Mi smo se uvek bavili „malim čovekom“ i njegovim potrebama da lakše živi. I sami pripadamo toj kategoriji ljudi i slušaoci to znaju. Ne lažemo ih, ne foliramo stvarnost, nismo plastični i upeglani i zato nam veruju. Politika je upravo to što muči tog „malog čoveka“. Mi se tim temama bavimo svakodnevno. Ukazujemo i na mnoge naše mentalitetske devijacije, ludorije koje prate nas koji živimo na Balkanu i kojih nikako da se otarasimo. Sve je to politika. Ono čime se više ne bavimo je politička estrada. Ne pričamo šta je ko od njih rekao, gde je bio, kakav je gaf napravio. Smatramo da je to dosadilo više svima.

Mislite li da ima nade za poboljšanje stanja u našem novinarstvu?

Moram da priznam da sam pesimista kada je u pitanju bilo kakvo poboljšanje rada u medijima. Nikome ne bih savetovao od mladih ljudi, studenata, da se bave ovim poslom. Ako krenemo u analizu zašto je to tako, ovaj intervju se neće nikada završiti.

Svi smo svesni mnogih nedostataka života u Srbiji. Da se okrenemo na drugu stranu, šta biste istakli kao pozitivnu stranu života ovde?

To je baš teško pitanje. Ja sam želeo da se odselim odavde, ali mi se u međuvremenu rodila ćerka pa je to odloženo. Međutim, razlozi zbog kojih sam hteo sa porodicom da odem u Nemačku i dalje postoje. Činjenica je da bih bio uskraćen za mnoga iskustva da sam rođen u nekoj drugoj državi. Za mene i Dareta je svakao prednost to što uvek ima tema za priču i satiru. O čemu bismo mi pričali, recimo, u Cirihu? (smeh)

Jedni ste od retkih ljudi koji se smeju svakodnevno na poslu u rano jutro. Donosi li vam ovaj posao zadovoljstvo i da li biste ga menjali da možete da birate?

Ovaj posao mi donosi mnogo zadovoljstva i stvarno uživam u njemu. Pogotovo sada kada smo sami sebi gazde, kada imamo svoju firmu, svoj studio i niko nam ne sedi nad glavom. A zaista se i odlično provodimo svako jutro. Ne bih menjao ovaj posao, nikada to nisam ni želeo. Jedino što je važno je da se uz njega radi i još nešto, pošto je medijski život nepredvidiv, a ja sam već čovek u ozbiljnim godinama. Sebe sam sa te strane obezbedio i sada mogu spokojno da uživam u Razgibavanju.

    Napišite komentar