„Mogao sam jedan semestar slušati i u Skoplju, ali me je zainteresovao program iz komunikologije i medijskog obrazovanja koji se nudi kod vas“, kaže Darko Duridanski, bivši novinar makedonskog dnevnog lista „Vest“ i nevladine organizacije BIRN (Balkan Investigative Reporting Network), koji će u okviru studentske razmene jedan semestar master studija provesti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Foto: Teodora Ćurčić
Njegova novinarska karijera počinje 2002. godine u makedonskom dnevnom listu „Vest“, gde je prvih pet godina bio deo sportske redakcije, da bi se kasnije prebacio na spoljnju politiku. U okviru regionalne inicijative „Balkanska tranziciona pravda“ (Balkans Insight) februara 2008. godine započinje istraživanje o proglašenju nezavisnosti Kosova, pritom uspostavljajući paralelu sa sličnim situacijama u Gruziji (Abhazija) i Španiji (Baskija). Od 2013. godine je deo BIRN-ove mreže u okviru projekta čiji je cilj jačanje nezavisnih medija u Makedoniji.
Darko Duridanski je trenutno student master studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde se realizuje i program na engleskom jeziku koji se bavi studijama jugoistočne Evrope. Ovaj program podrazumeva i jedan semestar razmene, pa se Duridanski odlučio za Filozofski fakultet u Novom Sadu, gde pored jezika, sluša stručne predmete Teorija komuniciranja, Kritička analiza medijskog diskursa i Savremeni medijski sistemi.
Zašto ste se odlučili da studije nastavite ovde?
– Odluka je bila velikim delom finansijske prirode, ali me je i ponuđeni program zainteresovao. Baš u trenutku kada sam se odlučivao o master studijama, počeo je program koji se bavi studijama jugoistočne Evrope, što mi je zanimljivo i donekle je povezano sa onim što sam do sad radio. Glavni deo master studija ću odraditi u Beogradu, a u Novom Sadu sam na razmeni.
Koliko je Vaš rad o nezavisnosti Kosova, i istovremeno paralela sa situacijom u Gruziji i Španiji, uticao na odluku da dođete u Srbiju?
– Mislim da je ovo delom podsvesno uticalo na mene, ali nije glavni razlog mog dolaska na studije u Srbiju.
U kojoj meri će Vam vreme provedeno u Srbiji pružiti nova saznanja o ovoj situaciji, i da li za tim ima potrebe?
– Mislim da ne. Kada sam započeo istraživanje, 2008. godine, Kosovo je tek proglasilo nezavisnost, i stvari su se dosta promenile od onda u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Ipak, ja sam i u tom periodu redovno posećivao Beograd, pričao sa ljudima, i tada sam, kao i sad, upoznat sa njihovim stavom, tako da ne očekujem neke velike promene u svom istraživanju.
Vaši novinarska karijera je šarolika: sportsko novinarstvo, fotografija, spoljna politika. Da li je do promene došlo zbog radoznalosti, ili ste tek naknadno pronašli oblast koja Vam odgovara?
– Neke stvari u životu i poslu ne idu kako mi planiramo. Prebacivanje iz sporta u spoljnu politiku je bila odluka mog glavnog urednika, koji me je duži vremenski period ubeđivao. On je zadužen za ovaj transfer. Kada sam diplomirao, nisam bio siguran gde ću jednog dana završiti.
Koliko se razlikuje novinarski posao u dnevnim novinama „Vest“ i u BIRN-u i gde se više pronalazite?
– Glavna razlika je u periodici izlaženja. Za istraživanja u BIRN-u imam više vremena, a „Vest“ kao dnevna novina diktira tempo gde svakog dana mora da se piše i rokovi su kraći. Preciznost, tačnost i odgovornost su na istom nivou. Ipak, posle ove duže pauze nisam siguran da li ću se vratiti novinarstvu.
Ako se ne vratite novinarstvu, gde sebe vidite u budućnosti?
– Nisam o ovome previše razmišljao i još uvek nisam doneo konačnu odluku. Možda nastavim obrazovanje i upišem doktorske studije. Ništa nije sigurno.
Stanje u medijima je prilično negativno u Srbiji i Makedoniji. Kao novinar, kako gledate na ovo?
– O ovome mogu da pričam samo iz iskustva, nisam nikad istraživao. Činjenica je da stanje nije dobro, a posebno kada uporedim na duži vremenski period, koliko se bavim novinarstvom. Ako treba da dajemo ocene, do pre par godine mogli smo ga oceniti sedmicom, dok je sada najbliže nekoj trojci, tolika je razlika. Ipak, na to da li će se mediji izvući iz krize utiče mnogo faktora. Kada jednom nestane politički pritisak, dolazi za nijansu lakši deo – mediji postaju sami odgovorni pred javnošću.
Nema komentara