Viva Vox je hor koji postoji već deceniju, a rođendan i prvi studijski album proslavili su nedavno u prepunoj Kombank Areni.
Njihove obrade pesama za kratko vreme na internetu dostižu veliki broj pregleda i dokazuju da se kvalitet u muzici i dalje prepoznaje i poštuje. Za Univerzitetski odjek o utiscima posle koncerta i daljim planovima, govori članica hora i njihov referent za medije Milica Damnjanović.
Nedavno ste spektakularnim koncertom u beogradskoj Kombank Areni obeležili deset godina postojanja. Publika je oduševljeno reagovala na svaku pesmu, a kakvi su vaši utisci?
Uvek je potrebno da prođe malo vremena da se utisci slegnu, a u našem slučaju, i dalje se oporavljamo od velikog napora i truda koji smo svi zajedno morali da uložimo u pripreme za koncert koji je predstavljao krunu dosadašnjeg rada Viva Vox-a. Zadovoljni smo kritikama i komentarima, i rekla bih da je koncert jako lepo primljen. Do sada smo nastupali pred brojnom publikom na velikim festivalima, ali nestvaran je osećaj kada shvatite da su svi ti ljudi, njih oko 10.000, ovog puta došli samo sa jednim razlogom – da čuju vas.
Nastupili ste u sali Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija kao i u Velikoj hali naroda u Pekingu, tako da vam velike scene nisu ništa novo. U poređenju sa tim koncertima, koliko je različit vaš doživljaj tih koncerata i onog iz prepune Arene?
Za početak, Arena je definitivno veća od obe ove sale, koje primaju po oko 2.000 ljudi. Scena je takođe neuporedivo veća. Pamtim da nam je na bini u Ujedinjenim nacijama čak bilo malo tesno. Sa druge strane, „velika scena“ je termin koji ponekad označava mnogo više od kvadrature površine na kojoj nastupate. Velika scena je velika zato što se na njoj odigravaju velike stvari. Ako tako posmatramo, nije nikakvo čudo što smo na toj tesnoj bini u Njujorku imali najveću tremu. Koncert u Pekingu je jedini od ova tri bio u pravoj koncertnoj sali, a repertoar i ceo prateći šou bili su nešto klasičniji i svedeniji, nešto zvaničniji. Sa druge strane, već nakon prvih nekoliko pesama u Areni, kada smo upili prvobitni nalet energije od strane publike i stresli žmarce, najzad smo shvatili koliko smo porasli i postali profesionalni, jer nam trema nijednog trenutka nije poremetila koncentraciju niti nas je sprečila da na najbolji mogući način iznesemo sve ono što smo toliko dugo i intenzivno vežbali. Najvažnije od svega je da smo sa sva ta tri velika nastupa bili jako zadovoljni.
Na osnovu čega birate koje ćete pesme raditi? Kako reagujete na predloge publike za obradu pesama?
Naš repertoar predstavlja kombinaciju pesama koje mi lično volimo i pesama za koje znamo da su popularne. Želimo da pesme koje izvodimo budu prepoznatljive svima jer imamo vrlo široku publiku. Ipak, na repertoaru se uvek nađe i nekoliko pesama koje nisu toliko popularne, ali ih mi lično jako volimo. Po pravilu, te pesme uvek izvedemo sa najviše energije. Publika to oseti i reaguje na našu energiju, iako im možda sama pesma nije toliko poznata.
Kako teče proces nastanka jedne pesme, koliko vremena i vežbanja je potrebno da bi konačno izvođenje bilo savršeno?
Kada odaberemo pesmu koju sledeću želimo da obradimo, na scenu stupa aranžer. Naši aranžeri su naši pevači, pre svega Boris Balunović koji je uradio aranžmane za većinu naših obrada. U zavisnosti od složenosti pesme i mnogih drugih faktora, aranžeru je potrebno nekoliko nedelja da pripremi note. Ako imamo dovoljno vremena, na probama uvežbavamo svaku deonicu posebno, ali taj luksuz dugo nismo imali. Pred koncert u Kombank Areni radilo se mnogo brže i od svih pevača se očekivalo da na probe dođu sa pripremljenim deonicama, da bi se na probama izrađivali detalji i finese. „Upeglavamo“ pesme dok god imamo vremena za to, jer savršenstvo ne postoji. Uvek ima nečega što bi moglo još malo da se zategne i popravi. Takav pristup nas tera da konstantno napredujemo.
Budući da postojite već čitavu deceniju i da ste obradili mnoge popularne hitove i klasična dela, da li postoji neka obrada, (osim „Du hast“, sa kojom ste oduševili celokupnu internet zajednicu) koja je za članove hora na bilo koji način specifična?
Ima ih mnogo… Jedan od dražih nam je The Prodigy Mix, kolaž pesama britanskog benda „The Prodigy“ kojim smo, nakon pesme „Du hast“, otišli korak dalje kada je u pitanju neočekivano i obrađivanje elektronskog zvuka u vokalnim aranžmanima. Izdvojila bih i nekoliko pesama na kineskom jeziku koje smo spremali specijalno za nastup u Pekingu. Mislili smo da nikada nećemo naučiti tekst, ali evo, i dan danas ponekad iz čiste zabave krenemo da pevamo „čn čn cung džung lai a…“
Koliko trenutno hor ima članova i da li je u horu i dalje neko od prve postave?
Nas nekoliko smo tu od početka. Volimo za sebe da kažemo u šali da smo „horski fosili“ jer pamtimo vreme kada se Viva Vox nije zvao tako, i kada je postojao u okviru hora Zemunske gimnazije ili KUD Branko Radičević. Trenutno nas ima četrdesetak.
Obradovali ste mnogobrojne obožavatelje spotovima. Da li imate u planu snimanje još nekog spota? Koje pesme su u pitanju?
Svakako! Plan nam je da se sada, nakon koncerta u Areni, nipošto ne zaustavljamo. Potrudićemo se da objavljujemo nove spotove što češće, a plan nam je da snimimo pre svega spotove za nove pesme koje smo pripremali za Arenu, ali i za neke naše stare obrade koje publika posebno voli.
Nedavno ste objavili prvi studijski album. Šta mogu da očekuju oni koji ga još nisu poslušali?
Na našem prvom albumu u izdanju „Mascom Records“ nalaze se pretežno neki od najvećih i našoj publici najprepoznatljivijih hitova u našem izvođenju. Dugo smo radili na ovom albumu, snimali smo ga mesecima u studiju Attic, a produkcija je bila posebno zahtevna jer pre toga niko u našoj zemlji nije na taj način snimao jedan hor – svakog pevača pojedinačno. Jako smo zadovoljni rezultatima.
Da li planirate koncert u Novom Sadu?
Za sada ne, ali nikad se ne zna, ako dobijemo neku zanimljivu ponudu, doći ćemo. Novi Sad nam je uvek bio jedna od dražih lokacija za nastupe.
Do sada ste uvek pomerali granice, a šta vam je sledeći cilj?
Naši ciljevi se uvek nekako iskristališu u hodu. Želimo još malo turneja po svetu, još velikih koncertnih sala, još kreativnih muzičkih ideja i mnogo lepih zajednički provedenih trenutaka. Sve što dođe pored toga biće samo bonus.
Nema komentara