Nedavno je završeno Sterijino pozorje, najznačajnija pozorišna manifestacija u Srbiji. Jedna od nagrađenih na 59. izdanju ovog festivala je glumica Ivana V. Jovanović. Ona je osvojila Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje, za ulogu Olge Ristićke u predstavi „Gospođa Olga“.
Koliko vam znači ova nagrada, izdvaja li se od prethodnih?
U pitanju je poseban osećaj na čijim sam krilima od prošle nedelje, nešto što je podstrek, motiv, dokaz, svetlo, kruna. Nešto što obavezuje i uzbuđuje u svakom smislu. Ipak, čim glumac počne rad na novoj ulozi, nju mora, makar bila i najznačajnija, jednostavno da „zaboravi“. Tako nam je to u ovom poslu. Dokazujete se iznova.
Više od deset godina ste u Somborskom pozorištu i reklo bi se da ste zadovoljni saradnjom, kao i publikom. Da li priželjkujete nešto novo i drugačije?
Moje pozorište je važno pozorište ove zemlje. Taj grad voli svoje pozorište i smatra da se sa kulturom lepše diše. Mladi ljudi koji rastu u gradu sa pozorištem imaju bolji pogled na svet, u to sam sigurna. Uskoro treba da radim jedan mali film, zove se „Ako jednom vidiš Mariju“ i već mi je to novo i drugačije.
Koji je najveći motiv vašeg stvaralaštva? Osvajali ste mnoge nagrade, a na koji momenat svoje karijere ste najponosniji?
Možda pozorište ne daje odgovore, ali pitanja i te kako postavlja, a kako drugačije nego kroz veštinu glumca. Lično, osećam se živom dok igram. Igra je moj serotonin i endorfin.
Koliko je potrebno odricanja u poslu kojim se bavite?
Potrebno je odricanja. O,da.
Kako komentarišete medijsku scenu Srbije? Kako mediji utiču na vašu profesiju, u čemu greše, a šta rade dobro?
Ovo pitanje je teško. Ne znam odakle bih počela. Umesto odgovora, evo jednog vanvremenskog Šekspirovog soneta 66:
„Umornom od sveg u smrt mi se žuri, jer videh zalužnog kako bedno prosi, i nitkova što se bogato kinđuri, i odanost kako poniženja snosi, i zlatna odličja o pogrešnom vratu, i savršenstvo u blatnom beščašću, i device silom predane razvratu, i snagu straćenu nesposobnom vlašću, i umetnost kojoj moćnik uzde stavlja, i zločince kako vladaju dobrotom, i mračnjastvo kako mudrošću upravlja, i kako iskrenost brkaju s prostotom. Skrhan, spokojnoj smrti ću se dati, od nje me tek ljubav može sačuvati.“
Nema komentara