Film „Enklava“, srpskog scenariste i reditelja Gorana Radovanovića, nominovan je za Oskara početkom septembra, kako je odlučio Stručni odbor Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije. Enklava je snažna i potresna priča o životu u izolovanoj srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji.
Foto: politika.rs
Film je sa velikim uspehom prikazivan i nagrađivan na festivalima širom sveta - od Meksika do Rusije. Uspeo je da kod muškaraca izmami suzu isto koliko i kod lepšeg pola, otvori niz pitanja, kako psiholoških, tako i egzistencijalno-etničkih, obavijajući oko sebe oklop ratne atmosfere, straha i mržnje. Pobedio je u konkurenciji od šest ostvarenja koji su se našli pred članovima Odbora, čiji je predsednik bio filmolog, Petar Volk, sa ostvarenih 15 od ukupno 18 glasova.
Goran Radovanović rođen je 1957. godine u Beogradu. Diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1982., a između 1977. i 1980. boravio je u Minhenu kao stipendista „Goethe intsituta“ i sarađivao sa autorima Novog nemačkog filma. Po povratku u Beograd, bavio se filmskom kritikom, a od 1984. radio je kao scenarista i reditelj igranog i dokumentarnog filma. Član je Evropske filmske akademije i Udruženja filmskih umetnika Srbije. Nosilac je više od 30 najrazličitijih nagrada, a njegovi filmovi se izvode širom sveta, ostavljajući snažnu poruku na najrazličitiju publiku.
Šta mislite da je Vaš film izdvojilo u odnosu na konkurente za nominaciju za Oskara i kako se osećate povodom toga?
- Ne znam. To treba drugi da kažu. Meni je drago da je srpska kinematografija prepoznala tematski i estetski značaj moga filma kao relevantan za srpsku kulturu i identitet.
Kako ste uspeli da u manje od 2 sata gledaocima prikažete realnu sliku života Srba na Kosovu?
- Film je umetnost gde vreme i prostor imaju potpuno drugu dimenziju od realnosti. Dakle, reč je o specificnom filmskom vremenu u kome je sve moguće, pa i to, kako ste sami rekli, da prikažem realnu sliku života Srba na Kosovu!
Gde je film sniman i koliko vam je vremena trebalo za njegovu realizaciju?
- Film je sniman u okolini Valjeva, koje je imitiralo Metohiju, u oklini Negotina i u Beogradu.
Bilo je primetno da su neki u publici zaplakali tokom filma. Kako ste uspeli da razlićite profile ljudi navedete na istu reakciju?
- Film je suštinski populistički medij koji ima tu snagu da ujedini ljude bez obzira na pol i starost. Zadatak umetnika je da poznaje mogućnosti i moći filma kao medija. Naravno, ima nešto i u talentu autora. Smatram da je upravo ova činjenica bila jedna od ključnih faktora koje je uticalo na nominaciju filma „Enklava“ za Oskara.
Da li je glavni lik filma, dečak Nenad, stvarni stanovnik jedne od Enklava na Kosovu, s obzirom da je gledaocima jasno preneo emociju, pa i dijalekat sa Kosova?
- Da, glavni junak filma, Nenad, je u životu Filip Subarić, iz sela Sevče kod Štrpca koje je jedna velika srpska Enklava na jugu Kosova.
Da li smatrate da je kontrast sahrane kod Srba i svadbe kod Albanaca zaista prava slika koju mnogi pokušavaju da ublaže ili se radi o hiperboličkom prikazu?
- Reč je o klasičnom dramskom sukobu dva filmska miljea na nivou simulike i metafore. Nažalost, ovde se zaista ne radi o hiperbolici. Reč je o stvarnoj slici dva naroda na Kosovu, u današnje vreme. Za srpski narod vezana je sahrana, a za albanski, ništa drugo nego, svadba.
Da li je film imao projekcije i van granica naše zemlje, a ako nije, da li planirate?
- Film je imao svetsku premijeru na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, potom u Montrealu, Meksiku, Izraelu, Nemačkoj, gde je osvoijo desetak međunarodnih nagrada.
Šta mislite, da li će se na Balkanu ikada prevazići etničke i verske razlike?
- Teško da mogu adekvatno da vam odgovorim na ovo složeno pitanje. Svoj rad vezujem za čistu umetnost, a za političke teme nisam kompetentan.
Nema komentara