Roman Davida Albaharija Životinjsko carstvo na dodeli Ninove nagrade svrstan je među tri najbolja romana u prethodnoj godini. Ulazak u uži izbor za Ninovu nagradu romanu je doneo velik publicitet, a Albahariju još jedno priznanje o vrednosti njegovog rada.
foto: D. Dozet (novosti.rs)
Životinjsko carstvo je objavljeno u izdanju Čarobne knjige, u kojoj se Albaharijeva dela ne pojavljuju prvi put.
David Albahari rođen je 1948. u Peći, a veliki deo svog života je proveo u Kanadi. Ninova nagrada za koju je prošle godine bio u užem izboru, 1996. pripala je njemu, a roman Mamac je te godine bio proglašen najboljim. Mamac je takođe dobio nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Mnoge druge nagrade tokom godina pripadale su Albahariju i iznova potvrđivale njegov talenat, ako su one uopšte potvrda… Ako nisu, naklonost čitalaca i književnih kritičara sigurno jeste. Za Albaharija je karakteristična zainteresovanost i za neke druge sfere pisanja jer se bavi i prevođenjem, a u periodu od 1973. do 1994. radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća. Njegovu prozu karakteriše jasnoća i sažetost obima njegovih dela, ali i samog stila.
Vaš novi roman Životinjsko carstvo bavi se studentskim protestima iz 1968. godine u kojima ste učestvovali, kao i posledicama po aktere protesta. Iako je u prošlosti bilo mnogo protesta ova tema je slabo zastupljena u domaćoj književnosti. Kako to komentarišete?
- Kao i mnoga druga mesta u našoj istoriji, tumačenju studentskog pokreta u Beogradu tokom 1968. godine može se prići sa dve ili čak možda više ideoloških pretpostavki. Za jedne je to, na primer, napredan pokret, dok je za druge on nepovratno reakcionaran. Budući da nema saglasnosti oko toga šta je taj pokret doista bio, moguće je dati mu najraznovrsnije interpretacije. To sigurno stvara muku ideolozima i istoričarima, ali zato otvara plodno tlo za književne manipulacije.
Šta je vas podstaklo da to svoje iskustvo ovekovečite na ovaj način?
-Nisam ja bio neki značajan učesnik u studentskim demonstracijama. Pre bi se moglo reći da sam, kao i obično u svom životu, bio posmatrač. Zato sam valjda sada i postao pisac.
Odakle ideja da poslednjih 20 strana vašeg romana dobiju formu naracije kroz fusnote?
-To je samo jedna od književnih igara koje se mogu naći u tekstu romana. Time sam hteo da olakšam čitanje generaciji čitalaca koja je odrasla uz igranje igrica na kompjuteru. Sada mogu da vide, mada je toga bilo i ranije u književnosti, da je moguće igrati igrice i u pisanom tekstu.
Ono što je karakteristično za vašu prozu jeste jasnoća i sažet stil. Da li je to zbog toga što smatrate da je manje u stvari više, ili postoji neki drugi razlog?
-Zagovaram sažetost zato što mislim da ljudi olako koriste reči i nepotrebno pričaju u raznim ličnim i društvenim situacijama. Da, manje jeste više, ali to je lakše reći nego sprovesti. Zbog svega toga sam ja za moto moje prve prozne knjige uzeo jednu izreku iz drevnog jevrejskog teksta Talmuda: „Podučavaj svoj jezik da govori: Ne znam.”
Motiv svetlosti je prisutan u vašim delima. Šta ona za vas predstavlja?
-Izlazak iz mraka u koji je često umotan svaki naš pokušaj da shvatimo zašto smo gosti na planeti Zemlji.
Poznata je vaša naklonjenost rokenrolu, a u jednom od vaših dela rekli ste da je rokenrol vaš prijatelj koji je u bolnici, na aparatima. Kakvo je zdravstveno stanje vašeg prijatelja danas?
-Rokenrol se, hvala na pitanju, mnogo bolje oseća. Rokenrolu je uvek lako kada se pojave takve rokerske gromade kao što je sada Džek Vajt.
Dobitnik ste Ninove nagrade za romana Mamac, dok ste za roman Životinjsko carstvo ušli u uži izbor. Šta Ninova nagrada donosi piscu, a šta delu?
-I piscu i delu Ninova nagrada donosi veliko priznanje i prisutnost u interesovanju mnogo šireg kruga čitalaca. To je, mogli bismo reći, idealna prilika da se pisac dopadne čitalačkoj publici i ako se ta prilika propusti, odnosno ukoliko naredna knjiga ne potvrdi piščevu vrednost, teško je da će se pojaviti druga.
foto slajder: danubeogradu.rs
Nema komentara