Među Novosađanima je reč šurenje postala sinonim za energičan i nezaboravan provod, zahvaljujući žurkama pod istim nazivom na kojima dominira energični zvuk drum and bass.
foto: Slobodan Junior Anđelković
Iza žurki „Šurenje“ stoji organizacija „Drop sensei“, koju čine Branimir Bojanović Bozne, Lehel Papaček Leol, Boris Rojko Rokster, Olivera Alić i Jelena Šobić. Do sada su organizovali preko trideset ovakvih događaja, a tokom leta održane su četiri žurke na otvorenom pod nazivom „Letnji šiz”.
Najveće „Šurenje” do sada desiće se 10. oktobra u „Fabrici”. Zvezde večeri biće neurofank dvojac „Disphonia” iz Atine, koji je sarađivao sa najvećim imenima i izdavačkim kućama iz drum and bass sveta. Zbog čega će još ova „šurka” biti drugačija od dosadašnjih za „Univerzitetski odjek” otkriva jedan od organizatora Branimir Bojanović Bozne:
„U ovo dešavanje uložili smo najviše ljubavi, energije, strpljenja i na kraju novca, ali pozitivna energija i optimizam nam govore da će nam se vratiti istom merom. „Šurenje“ će se prvi put održati u jednom od najvećih koncertnih prostora u Novom Sadu, a biće unikatno po tome što ćemo se maksimalno posvetiti visokom kvalitetu audio-vizuelne produkcije. To podrazumeva veliku količinu kvalitetnog sound i light sistema, upotpunjenog velikim platnom na kojem će se celo veče prikazivati vizualizacije. Takođe, pored standardnog aftervidea, prvi put snimamo uživo setove sa dve HD kamere koje ćemo postaviti na svoj You tube kanal. Ovo je prvi put da smo radili pretprodaju karata sa najvećim ticket servisom u Evropi, pa se karte za naš događaj mogu kupiti na teritoriji cele države i težićemo ka tome da to bude tako za svaki naredni događaj.
Već tri godine organizujete „Šurenja“ na radost mnogih Novosađana. Kako je sve počelo?
Počelo je sasvim spontano, iznenada, jednim telefonskim pozivom za nastup u klubu „Compressor“ u Novom Sadu u novembru 2011. godine. Jedan od članova je imao viziju da je reč šurenje upravo ono što bi opisivalo naše žurke i energiju na njima. Svaka žurka je bila bolja od prethodne, a sve ostalo je istorija. U martu 2015. godine slavićemo treći rođendan, kada ćemo ugostiti jedno od najvećih imena svetske drum and bass scene. „Šurenje“ je priča i tradicija koja se ne zadržava samo u Novom Sadu, već se širi po celoj Srbiji.
foto: Slobodan Junior Anđelković
Koja je vaša misija i šta je ono po čemu ste prepoznatljivi?
Naša misija je organizovanje „Šurenja” na najvišem nivou, sa visokim procentom audio i vizuelnog kvaliteta. To podrazumeva dovođenje najvećih svetskih drum and bass producenata, gde ćemo sve dokumentovati u vidu HD video materijala koji će nam posle služiti za dalju promociju organizacije, ujedno i za stvaranje istorije drum and bass scene u Srbiji. Želeli bismo što češće da pravimo takve događaje jer je poslednjih godina mnogo zapostavljena drum and bass scena u Srbiji, i to je jedan od razloga zašto mladi treba da dožive takav događaj u svojoj državi, a da ne moraju putovati izvan njenih granica. Organizacija „Drop sensei” prepoznatiljiva je po veoma pozitivnoj energiji koja vlada na našim žurkama i po tome se izdvaja od svih drugih, a tu je i poznat šuriken logo, koji se upotpunosti slaže sa koncepcijom reči „Šurenje” i nazivom same organizacije.
Čime se još bavite osim organizovanjem žurki?
Svi smo studenti i najviše smo fokusirani na to, a organizovanje događaja nam je hobi i uživanje. Napomenuli bismo da smo skloni humanitarnom radu - iza sebe imamo dva velika događaja na kojima smo sakupili više od hiljadu evra za ljude kojima je u tom trenutku bilo najpotrebnije.
Gde se drum and bass nalazi na muzičkoj sceni Srbije?
Po našem mišljenju drum and bass je negde na sredini, ali treba ulagati u njega i obrazovati mlade ljude da bi se stvorila svest o postojanju kvalitetne i energične muzike. Sve to nije moguće ostvariti ako na prvom mestu nije ljubav, realno ostvarljivi ciljevi i ambicije, trud i na kraju razumevanje same publike, koja je danas u Srbiji veoma šarenolika i zaista je teško balansirati.
Može li se u Srbiji zaraditi na nečemu što nije mejnstrim?
Naravno da se može zaraditi, ali najbitnija stavka od svega je da nikad na prvom mestu ne treba da bude novac nego ljubav ka muzici kojoj se posvećujemo. Taj zarađeni novac ne treba da završi u džepovima pojedinaca nego u kasi same organizacije, gde će se ulagati u još veći kvalitet događaja i poboljšanje organizacije.
Koje je vaše mišljenje: da li prelazak iz „underground“ na mejnstrim scenu nužno sa sobom nosi i pad kvaliteta?
Nipošto ne dolazi do pada kvaliteta ako se dovoljno balansira i ako se zadovoljavaju kriterijumi koje treba da sadrži kvalitetna muzika. Mi smo uspeli u tome, budući da se na našim događajima može čuti sve: od najmračnijih i najdubljih bass-linija do najmelodičnijih i komercijalnih zvukova.
Nema komentara