Javorka Đurić, poznata je po svojim kreativnim i vrlo specifičnim ilustracijama na instagramu, pod imenom „maple things“ , a sada je objavila i svoju prvu knjigu. Knjiga „Šta ako sve ovo nije stvarno“ predstavlja zbirku njenih ilustracija i već je izazvala veliku pažnju, pogotovo kod mlađe generacije koja se poistovećuje sa njenim sadržajem na instagramu.
Foto: Maple things Instagram stranica
- Za početak, volela bih da Vas pitam kako je sve počelo, odakle je nastala ideja i kako je zapravo izgledao taj put od prve ilustracije do prve knjige?
Kada sam krajem 2019. godine krenula sa učenjem Adobe Ilustratora i Photoshopa, shvatila sam da najviše vremena provodim crtajući u Ilustratoru i isprobavajući alate i mogućnosti u digitalnoj ilustraciji. Najviše sam gledala te kurseve i nekako sam to najviše i vežbala. Htela sam da podelim te svoje jednostavne početke i da zapisujem u isto vreme trenutke introspekcije i samospoznaje. Nastavljala sam da crtam i stvorilo se dovoljno materijala za knjigu.
- Šta je to ljude privuklo da Vas prate, šta su najviše lajkovali i komentarisali i da li se sećate momenta kada ste postali poznati kao „maple things“?
Mislim da je ljude na početku privukla jednostavnost forme i izraza u kombinaciji sa trenutkom kada sam počela, a to je bilo 2020. godine za vreme pandemije. Verujem da ljudi cene iskrenost, neulepšavanje i nekalkulisanje. Nadam se da su to razlozi zbog kojih mene prate. Čini mi se da ljudi najviše vole kada crtam ljubavne teme i nadu u sopstvenu snagu, ali ja svakako crtam ono što osećam u datom trenutku. Nisam sigurna da je postojao momenat, mislim da je to sve bio proces, a i opet, ta poznatost je mnogo relativna, poznata sam u ograničenim krugovima i u ograničenom kontekstu, barem ja to tako vidim.
- Izdavanjem prve knjige postigli ste veliki uspeh, kako bi na to gledala Javorka od pre pet ili deset godina, da li ste oduvek maštali o tome ili ste imali potpuno drugačiji plan tada?
I pre pet i pre deset godina bila sam potpuno izgubljena, možda samo na različite načine, a u glavi mi je bio haos sačinjen od svega, pitanja, mogućnosti, očekivanja, ograničenja, razočarenja. Pre deset godina je svakako bilo manje ograničenja i razočarenja. Nisam maštala ni o čemu konkretnom, maštala sam o pronalaženju ali nikada nisam znala gde je to, nadala sam se da će se to desiti na nekom standardnom poslu u nekoj kancelariji, nisam imala plan nikad. Trenutno imam strah da ću izgubiti ljubav prema ovome i da ću se opet naći na čistini bez ičega da se držim.
- „Šta ako sve ovo nije stvarno“ je naslov Vaše knjige, da li se iza toga krije neka posebna priča, odakle je nastala inspiracija ?
Mučila sam se sa naslovom mnogo, htela sam da opisuje i mene i tu knjigu i sve ilustracije zajedno. Isprobavala sam na korici fontove i samo sam napisala taj naslov kao predlog sebi i urednicima i dopalo im se. Mislim da u njemu ima nešto što ukazuje na moju disocijaciju, na neku nostalgiju i beg, ali je sa druge strane i uteha i možda način da nateramo sebe da manje brinemo.
- Kao neko ko deli svoje misli i osećanja na vrlo kreativan i poseban način na društvenim mrežama, koliko Vam je važno što imate priliku da se kroz umetnost izrazite na taj način i da li Vam se javljaju mladi ljudi da traže savete za neke slične probleme i situacije kroz koje prolaze ?
Baš sam zahvalna što imam neki kanal, bila bih zahvalna i da to prati dvoje ljudi, srećna sam što postoji način da se izrazim i da spajam vizuelno i literarno. Ljudi mi se obično ne javljaju za savete, ali se javljaju da podele svoje iskustvo, da mi kažu da se pronalaze, da dopune moje misli svojim i da podele sa mnom šta njima pomaže.
- Ono što karakteriše Vaše ilustracije jesu ljudi bez lica, što na neki način ostavlja prostora da se svako u njima pronađe, ali šta te ilustracije predstavljaju za Vas?
Isto kao što te ilustracije ostavljaju osećaj nedovršenosti, tako i ja za sebe imam isto mišljenje. Nedovršena sam i ne postoji način i momenat kada ću da dovršim rad na sebi. U isto vreme pokušavam da osvestim načine na koje sve moram da radim na sebi, na odnosima sa ljudima i prema onome što napravim. Put je dug i često želim da odustanem, da se samo sklupčam i sačekam da se sve završi.
- U Vašim ilustracijama često govorite o temama koje su na neki način tabuu ili se o njima jako malo govori, kao što su socijalna anksioznost, nasilje nad ženama, seksualnost, diskriminacija i mnoge druge. Koliko takve teme sa sobom nose odgovornosti i kako ljudi reaguju na njih?
- Mnogo pazim šta pišem i kako pišem jer znam da su to osetljive teme i ne želim da ikoga uvredim ili umanjim bilo čije iskustvo. Biram uvek da govorim iz svog ličnog iskustva i da razmislim o što više uglova gledanja, jer sam svesna odgovornosti i ne uzimam je olako. Niko od nas nije savršen, ali svi moramo da se trudimo da budemo bolji u razumevanju i podršci. Ljudi su okruženi lošim vestima zbog kojih gubimo nadu u čovečanstvo, ali možemo da pomognemo u našem domenu, da damo svoj doprinos, da koristimo edukaciju koju ljudi daju i besplatno i mnogo izvora koji nekada nisu bili dostupni. Svi možemo mnogo bolje od ovoga, svi imamo odgovornost.
- I za kraj, koji su Vaši naredni planovi, da li razmišljate o sledećoj knjizi?
Trenutno crtam i bavim se nekim projektima za druge, ali zapisujem svoje ideje i razmišljam koji zadatak sebi da zadam.
Nema komentara