Film „Realna priča“ koji je prošle godine premijerno predstavljen u bioskopima, u oktobru je dobio nastavak u vidu serije pod nazivom „Mama i tata se igraju rata“. Reditelj i glavni lik Gordan Kičić uspjeo je poistovjetiti svoju životnu priču sa ulogom glavnog junaka ove serije čija je premijera održana dvije sedmice nakon što mu je uručena nagrada „Mija Aleksić – biti glumac“ u Gornjem Milanovcu, za doprinos u umjetnosti glume.
Foto: Lična arhiva sagovornika
Gordan Kičić je svojim dugogodišnjim glumačkim stažom i mnogobrojnim nagradama potvrdio svoj talenat za glumu, a ono u čemu se u nastavku karijere želi oprobati jeste uloga reditelja i scenariste. Njegove prve projekte u ulozi reditelja i scenariste mogli smo pogledati već ove godine, a o tome da se snašao i u tim ulogama govori veliko interesovanje publike. Ideja ovih projekata jeste da na komičan način prikažu život glumca koji se bori sa svim životnim problemima koji se nameću kao ozbiljniji i odgovorniji u odnosu na samu ulogu glumca. Svakako da je inspiraciju pronašao u svojoj životnoj priči i poslužio se njom da oblikuje ove filmske projekte.
Da li ste glumac koji se samo želi oprobati u ulozi reditelja i scenariste ili planirate da u budućnosti nastavite svoj posao u tom pravcu?
– Ovo je jedno putovanje koje za mene još uvek traje. Ja sam kreator serije i reditelj prvih pet epizoda. Kao scenarista i producent ću pokazati sve ono što sam radio prethodne četiri godine. Jako mi je drago što je prikazan taj film i vrlo sam srećan kako je to ispalo sve zajedno. Snimao sam paralelno film i seriju, što je bio svojevrsni izazov po više osnova. Što se tiče rediteljskog posla, čini mi se da razumem to što sam radio i nekako sam znao šta hoću. Imao sam sreću što sam se okružio odličnim saradnicima i glumcima sa kojima mi je bilo lako i prijatno sarađivati, jer su pre svega oni moje kolege i nekako taj vokabular i razgovor je bio sasvim jednostavan. Bitno je sa saradnicima pronaći dobar način govora da bi oni razumeli šta vi hoćete. Malo mi je trebalo više vremena da svima njima pojasnim šta sam ja hteo. Ovo je jedna velika škola za mene i jedno fenomenalno iskustvo. Jako mi se to dopalo i desilo se tako da mogu da kažem da je to bio uspešan prvenac.
Kolika je prednost u tome što možete odglumiti ono što želite od glumca tokom snimanja?
– Smešno je i zgodno. Nekako skraćuje se proces tog jednog objašnjavanja i indikacija. Nekako mi se čini da je i glumcima bilo lakše. Ja sam imao bojazni u vezi tehničkih stvari – da li ću imati dovoljno kadrova za montažu, šta želim da kažem tom scenom i tom sekvencom – to je teren koji do sada nisam radio i poznavao.
Da li ste izabrali tu priču po sličnosti sa vašim životom i koliko ste htjeli pokazati da nije sve u slavi i popularnosti?
– Tekst koji sam dobio je bio napisan vrlo jednostavno – imao je pet likova. Taj tekst mi je pomogao da ispričam neku svoju priču, nešto što mene zanima i interesuje. Shvatio sam da ovo mora biti neka vrsta ličnog filma i da morate imati šta da kažete, a ne možete ništa reći ako se ne razumete u to. Proveo sam četiri godine radeći na ovom scenariju. Napravili smo karakterizaciju junaka i smestili ih u socijalne okvire. Glavnom junaku smo dali zanimanje glumca i nakon toga nam je bilo mnogo lako da nastavimo dalje ceo kontekst same priče. Odlučili smo da idemo iz tog nekog društvenog okvira i onda su se stvari same nametale. Morali smo da ga stavimo u kontekst, ko je taj čovek. Srećom, imao sam dosta nekih životnih primera iz svog okruženja, naravno, uz moje iskustvo i bavljenje glumom. Meni je bilo važno da u priču ubacim humor i da to postane drama-komedija po žanru, jer je to bio način na koji sam hteo da ispričam svoju priču i čini mi se da sam bio u pravu. U sledećem trenutku se hvatate za junake i krenete na to putovanje na kom se vežete za njih i nije vam svejedno kroz šta sve prođu do kraja filma. Čini mi se da su se svi ti koraci koje sam bojažljivo pravio ispostavili kao dosta tačni i moram reći da je to ispalo dobro. Na svu sreću, imali smo dosta vremena da se bavimo snimanjem. Ispostaviće se da je to bilo dosta bitno.
Kako pristupate svakoj ulozi i koliko je teško prilagoditi se različitim ulogama?
– To je posao i radost. Drago mi je što imam tu sreću da glumim toliko različitih žanrovskih uloga u različitim komadima. To mi je nekako najnormalnija stvar i nikada se nisam pitao na taj način. Radujem se kada se pojavi dobar tekst i dobra predstava, zato što dobri filmovi i komadi moraju da se dese. Svi ulazimo u to da napravimo najbolju stvar što možemo, a nekada ne ispadne prava stvar. Imao sam priliku da igram predstave čije su se priče stvarno desile. Stvar je u tome što nam neki karakter lika više odgovara od drugog, treba se samo prepoznati.
U čemu pronalazite inspiraciju za junake koje glumite?
– Vrlo sam srećan što mogu i dalje da se bavim filmom, serijom i predstavom. Ja sam pristupao tim junacima s istim žarom i uzbuđenjem bez obzira da li su oni pozitivni ili negativni, glavni posao glumca jeste da odbrani svog lika i da ga predstavi gledaocima. Jako je bitno da stvarno verujete u taj lik i morate izabrati nešto što vas raduje, a da je vezano za njega.
Nema komentara