Najveće bogatstvo jednog društva su briljantni, mladi umovi. Da je dragulj srpske nauke, dokazao je mladi Novosađanin Stefan Velja, koji je na Svetskom salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija „Eureka 2014“ u Briselu osvoji orden i zlatnu medalju.
foto: Stefan Velja (Fejsbuk)
Ovaj osamnaestogodišnjak osvojio je najveće evropsko priznanje za pronalaske otkrićem revolucionarnog patenta, veoma bitnog na polju medicine. On je patentirao „hvatač i razbijač tromba u krvi”, pri čemu ovaj postupak ne smeta normalnom funkcionisanju krvotoka.
On je takođe dobitnik nagrade moskovskog Instituta za inovacije, priznanja prvog reda za zasluge u inovacijama koji mu je dodelila Evropska unija, ali i dobitnik priznanja rumunskog ministarstva za razvoj i inovacije.
Stefan je maturant Jovine gimnazije a, kako je rekao za Odjek, studije planira da započne u inostranstvu, ali se nakon toga nada povratku u Srbiju.
Možeš li nam reći nešto više o tvom pobedničkom patentu, koji je namenjen razbijanju embolusa u krvotoku?
- Radi se o napravi koja se postavlja u krvni sud, poput stenta. Njen cilj je da mehaničkim putem zaustavi embolus koji se kreće krvotokom, nakon čega se aktivira mehanizam koji preko elektronskog čipa ispušta određenu količinu trombolitika u krvotok, sa ciljem da razgradi tromb, lokalno.
Kako si došao do ovog otkrića, koje te je dovelo na sam vrh mladih naučnika na Svetskom salonu pronalazaka? Naravno, ne moraš da otkriješ sve tajne detalje.
- Pre oko godinu i po - dve prijavio sam se za jedan naučni kamp u Finskoj. Deo aplikacionog postupka uključivao je pisanje neke ideje za projekat. Moje kolege i ja bili smo vođeni prostim smernicama koje su nam zadali, čisto da nas malo orijentišu. Nakon nekoliko ideja, koje mi se i nisu baš dopale, razgovarao sam sa tatom, koji je tada imao tromb u nozi i u toku razgovora mi je prosto sinulo.
foto: Stefan Velja (Fejsbuk)
Da li si patentirao ovaj pronalazak i da li si već dobio ponudu za otkup prava na patent?
- Ovaj pronalazak je kao ideja već patentiran u Zavodu za Intelektualnu svojinu Srbije, a ponude još čekam. Nadam se da će ih biti.
Član si istraživačke stanice Petnica. Koliko ti je znanje koje si tamo stekao pomoglo na ovom takmičenju?
- Znanje koje sam stekao u Petnici nije direktno povezano sa onim čime se moj projekat bavi. Međutim, brojne druge stvari koje sam morao da savladam u Petnici veoma su mi značile, poput pisanja određenih radova i slično.
Dobitnik si i dve nagrade, od rumunskog ministarstva za razvoj i inovacije, kao i od moskovskog Instituta za inovacije. Reci nam nešto više o ovim nagradama.
- Da budem iskren, pošto nisam lično bio u Briselu, gde je moj rad bio izlagan, nisam bio u mogućnosti lično da primim nagradu, te nisam upućen u priču iza tih nagrada. Rumunsko ministarstvo je, kao i dotični Institut, imalo svoju delegaciju na salonu patenata, te su odlučili da dodele priznanje za moj rad.
Šta planiraš nakon Jovine gimnazije? Posle ovakvog uspeha, verovatno imaš mnogo ponuda za dalje naučno razvijanje i usavršavanje.
- Konkurisao sam za Triniti koledž na Kembridžu, a pored toga imam i opciju da studiram u Helsinkiju, tamo su studije besplatne. Nadam se da ću dobiti punu stipendiju za studije na Kembridžu, jer je školarina sama po sebi neverovatno skupa. Nakon osnovnih studija, voleo bih da nastavim studije u Švajcarskoj, Austriji ili Nemačkoj, a kada završim sa svim tim, iskreno se nadam da će biti uslova da se vratim u Srbiju, da tu živim.
Nema komentara