Botoš je jedno od najstarijih sela u Banatu. U pisanim spomenicima kao naselje pominje se 1300. godine, prema podacima iz Kruševskog spomenika, čiji su stanovnici u to vreme bili pravoslavno stanovništvo. Jedan od najstarijih spomenika kulture u Botošu je pravoslavni manastir, ili namastir, kako ga stanovnici nazivaju, koji se nalazi na obali reke Tamiš koji je nastao u 14. veku. Kasnije, oko polovine 18. veka, u Botošu je sagrađena nova bogomolja, to jest crkva posvećena Roždestvu Presvete Bogorodice, u narodu poznata kao Mala Gospojina. Ova crkva je podignuta 1783. godine, blagoslovom temišvarskog patrijarha Mojsija Putnik. Kulturna tradicija ovog mesta dugo se gajila. Do pre par decenija održavale su se mnogobrojne manifestacije. Danas je sve utihnulo. Ove godine je održana priredba za slavu sela, koja je bila prva i poslednja u godini. Zlatomir Baca Sremac, predsednik Kulturno umetničkog društva u Botošu, decenijama održava kulturni život ovog starog sela, a ove godine je, nažalost, samo jednom organizovao susret u Domu kulture.
Foto: Privatna arhiva
- Iako smo danas dosta napredovali, kulturni život u mestu u srcu Banata, kao da isčezava. Do prošle godine smo imali manifestacije, a više ne. Zbog čega je to tako?
Danas, nažalost, u Botošu je sve utihnulo, ali ostaje nada da će nove generacije i mnogi entuzijazisti naći snage da ožive rad društva. Postoje svi uslovi, i od strane Mesne zajednice, i meštana, pa se nadamo da će nove snage nastaviti kulturnu tradiciju u Botošu. Ekonomske i političke prilike, poput inflacije i rata u Ukrajini, situacija uzrokovana korona virusom, nov medijski sadržaj na nacionalnim televizijama, uticale su da se kulturni život malo pasivizira. Nadamo se, da će i to proći, i da ćemo se vratiti na stare slave botoške kulture. U Botošu, 52 godine izlazi jedinstveno glasilo na ovim prostorima, Botoške novine. Ove novine dokazuju jedan deo života naših meštana i oni su trajni dokaz šta se u Botošu dešavalo, i društveno, i kulturno, i sportsko zbivanje. Štampano je od crno-belog izdanja do najmodernijih novina, štampanih u visokom koloru. Želja urednika je da se svi primerci ovih novina ukoriče u jednu jedinstvenu monografiju i da osim toga što će čuvati uspomene, ona će poslužiti kao primer mladima kako kultura može da se održava.
- Kada je život, poput raznih manifestacija, zaživeo u Botošu?
Kulturni način življenja počeo je davnih godina. Puno godina je postojalo i radilo Crkveno pevačko društvo. Takođe, postojalo je i Kulturno prosvetno društvo u kojem su radili prosvetni radnici, a Osnovna škola potiče iz 1804. godine, sa dva odeljenja u zgradi bogatog trgovca Bukovala. Kroz kulturno-prosvetni rad, smenjivale su se sekcije, dramska, pevačka, solistička, folklorna... Najistaknutija je bila dramska sekcija, koju su priređivali članovi pozorišta, a igrale su se pozorišne predstave Pop Ćira i pop Spira, Koštana, Zona Zamfirova, Revizor... Najposećenija predstava je bila Koštana, Bore Stankovića, čije su se reprize ponavljale nekoliko puta. Tadašnji Dom kulture nije mogao da primi goste da vide botoške glumce. Posle kratkog zatišja, u Botošu se ponovo pokreće rad Kulturno umetničkog društva. Pre svega, organizovana su takmičenja pevača narodne muzike "Botoško leto", zatim takmičenja solo-instrumentalne muzike, pod nazivom Zvuci sa Tamiša, koje su trajale više decenija.
- Kako je sve organizovano i koje su najznačajnije akcije?
Tadašnji entuzijazam omladine i spoj zadruge, koji je vodio čika Vlastimir Filipović, doveo je do ovih rezultata. Mi smo, kao omladinska organizacija, pobeđivali u to vreme na mnogim manifestacijama. U akciji "Znanje imanje" i Politikinoj akciji za sela, osvojili smo 1. mesto u Pokrajini i 2. mesto u Jugoslaviji, kao jedno od najboljih organizacija u državi.
- Od kad ste Vi na čelu Kulturno umetničkog društva, šta ste organizovali?
Pored Alaske večeri, pihtijade, rakijade, pasuljijade, fijakerijade, imali smo razne akcije. U jedinstvenoj akciji koju je vodila Radio televizija Vojvodine, koja je nosila naziv "Sa Zadrugom brže rastemo", Osnovna škola u Botošu osvojila je 1. mesto i tu je svoj doprinos dalo Kulturno umetničko društvo koje se zvalo Matica Botoš.
Nema komentara