Delo mlade Novosađanke Ivane Pejak, njen Autoportret, nalazi se u finalu prestižnog svetskog takmičenja iz oblasti fotografije „Sony World Photography Awards 2016”. U borbi za svetski broj jedan, Ivana se takmiči sa fotografijama iz celog sveta, u kategoriji „Youth Portrait”, ali i za titulu „Mladog fotografa godine”.
Foto: Ivana Pejak (Željko Marković)
Ivana Pejak je učenica četvrtog razreda Gimnazije „Svetozar Marković” u Novom Sadu, u kome i živi. Fotografijom je počela da se bavi pre pet godina i sve do danas ta strast ne prolazi, već sasvim suprotno tome, njen talenat i harizmu prepoznaje svet. Pored fotografije, ima još mnogo interesovanja, ali sva su u oblasti umetnosti: gluma, crtanje, ilustracije, ples, itd. Iako ima samo 19 fodina, ova talentovana Novosađanka, do sada je sarađivala sa manifestacijama kao što su „Exit” i „Fashion Week”.Ono što karakteriše njen celokupan rad, po mišljenju kritičara jeste originalnost i snažna empatija. Proglašenje pobednika „Sonijevog” svetskog takmicenja zakazano je za 21. april u Londonu.
Kako se osećate znajući da se Vaša fotografija nalazi na korak do najbolje na svetu?
Ne mogu reći da sam baš na korak, ima tu dosta velike konkurencije i sjajnih fotki. Presrećna sam što se samo nalazim u finalu!
Šta tačno prikazuje Autoprtret?
U to vreme, kada je fotografija nastala, radila sam na jednom projektu „52”. Trebala sam da fotkam godinu dana svake nedelje po jedan auto portret na odredjenu temu. Taj put je bila tema Imperfekcije, i ideja mi je sama sinula u glavi.
Imate li neki predosećaj, želju, poruku pred samo finale koje je zakazono za nepunih mesec ipo dana?
Ne želim previše da razmišljam o tome, šta bude - biće.
Koliko je umetnost talenat, a koliko je truda potrebno uložiti da bi se video rezultat?
Smatram da je talenat osećaj za meru i da ga svako poseduje, samo zavisi od osobe koliko će ga razvijati i koliko će biti spremna da radi na sebi. Nekome možda treba više, nekome manje, ali smatram da uvek treba dati sve od sebe i da ne treba stati tu, već sledeći put gurati svoje granice dalje.
Smatrate li sebe na bilo koji način drugačijom od svojih vršnjaka?
Možda po ukusu za muziku (smeh).
Mislite li da je svet lepsi kada ga sami kreirate i možemo li kreirati svoje zasebne svetove?
Ne bih baš rekla da ga sama kreiram, više gledam iz nekog drugog ugla i trudim se da optimistično razmišljam - samim tim je svet lepši. I verujem da svi mi kreiramo svoje zasebne svetove, ali treba se usresrediti na realnosti i iz nje izvuci najbolje.
S obzirom da ste maturant, hoćete li krenuti putem fotografije i na dalje?
Da. Fotografija je nešto što mi je najduže držalo interesovanje i uvek guralo napred da učim još.
Ima li nade za preobražaj umetnosti i kulturnih vrednosti kod nas?
Gledajući na dešavanja svuda, kod nas slabo. Ali, što da ne.
Nema komentara