Mediji mogu biti veoma štetni ili dobri za decu, zavisi koje sadržaje i koliko dugo konzumiraju, ali nikako ne treba da zamene igru neophodnu za dečji razvoj - istaknuto je na predavanju „Mediji i/ili deca” koje su održale logoped Marina Koprivica i pedagog Katarina Majkić u Kulturnom centru Novog Sada.
Foto: Marija Grbić
Predavačice su navele da crtani filmovi ne treba da sadrže nasilje, već da budu vaspitno-obrazovni, da treba da odgovaraju uzrastu dece, ali da je uloga roditelja ključna, jer oni moraju da prate šta njihova deca gledaju i da o tome razgovaraju, a pre svega da podstiču druge aktivnosti koje su važne za pravilan razvoj dece.
– Kritičari kažu da TV negativno utiče na jezik dece, jer ga osiromašuje, rečenice su im kratke, vokabular nerazvijen. Roditelji mi se sve češće obraćaju u situacijima kada njihovo dete ima tri godine, a još nije progovorilo. Jedan od ključnih uzroka toga je preterana izloženost medijima. Takođe, konzumirajući medije deca su izložena stranim jezicima, što je ok, ali ne na uštrb maternjeg jezika. S druge strane, ako gledaju dobar sadržaj, mogu da podstaknu razvoj kooperativnosti, saradnje, empatije – rekla je Koprivica i dodala da su dva osnovna faktora vreme i sadržaj sa kojima roditelji treba da kalkulišu kako se ne bi negativno odrazili na dete.
Ona je istakla negativan uticaj reklama i marketinga koji svoje sadržaje ne prilogađavaju deci.
– Reklame kreiraju ljudi koji su za to stručni, proizvođači koji nude svoje proizvode i njihov jedini cilj je da ga prodaju. Oni ne doživljavaju decu kao bića u osetljivom periodu, nego kao potencijalne kupce. Njihov cilj je da kod dece probude želju da imaju baš tu igračku ili baš taj odevni predmet što ih dovodi u konflikt sa roditeljima. Nisi deca kriva za to, razmislite da li treba da budu izložena tim sadržajima – poručila je Koprivica.
Katarina Majkić, koja se između ostalog bavi ulogom igre u razvoju dece, navela je da igra osim edukativne ima još dosta funkcija.
– Igra je korisna, jer pomaže detetu da procesuira sadržaje na koje nailazi tokom dana. Važna je i estetsko-emotivna funkcija kada mu date slikovnicu, kao i saznajna, jer igrajući se sa detetom možemo dosta da saznamo o njemu. Ono ne zna da nam kaže na primer šta je radilo u vrtiću, ali nam kroz igru može pokazati. Danas igračke teže da zamene roditelja, ali to nije dobro. Igračke mogu da pričaju, ali tu nema stvarne interakcije, nema ljubavi i duha koje roditelj treba da pruži. Zato se igrajte sa svojim detetom, fokusirajte se makar pola sata na igru i ne dozvolite da vas nešto drugo ometa – rekla je Majkić.
Nema komentara