Kraj je, barem na kratko. Rekli su šta su imali, a nisu imali puno. Hteli su da nas okuraže, a pokazali su bedu i istrošenost svojih ideja. Zapravo, sve vreme su se obraćali drugima, od nas ne očekujući ništa.
Znajući da samo 10 odsto mladih koristi svoje pravo glasa, predsednički kandidati su obećavali veće plate i penzije. I (gle čuda) sve vreme su lagali, jer nije na predsedniku države da o tome odlučuje. Strateški gledano, sasvim je opravdano da se obraćaju penzionerima, jer upravo 90 odsto njih izađe na biračka mesta i zaokruži neki od brojeva. Ipak, prećutali su im da je sadašnji penzioni fond neodrživ i da bi već do neke naredne trke pacova za fotelju na Andrićevom vencu, isti mogao da se uruši.
I ne bi trebalo da nas čudi što svaki 10. stanovnik Srbije između 18 i 30 godine protegne noge do glasačkog mesta na kom je registrovan. Oni koji sada završavaju fakultete praktično su odrasli uz Šešelja i Vučića, gledali su kako podbradak Čanka i(li) Dačića dobija na težini, a njihove reči gube smisao. Pošto veći deo njih nema istorijsko sećanje na 90-e ili je pak stvorilo romantizovanom sliku o bratiji sa asfaltama i ratnim herojima, mogli su od roditelja da čuju o izjavi 100 Muslimana za jednog Srbina, ili o tome da bi tadašnju vlast (SPS, SRS) trebalo obesiti po banderama.
Tu je i Jeremić za kojeg znaju iz, sada već tako ocrnjenog, dosovskog perioda, a na Jankoviću još uvek osete vonj Informera kroz koji je ovaj čovek „morao“ da prođe. Obradoviću bi mogli da kažu da ide u svoja četiri zida, zbog malo kvalitetnog vremena sa porodicom. Ostali „ozbiljni“ kandidati su anonimusi, izuzimajući Radulovića koji je jednostavno patetičan.
Ove izborne sezone učmalost mladih probudio je Beli Preletačević, koji otvoreno laže, obećava more u Srbiji i glasači to prihvataju. Pogotovo mladi. Predstavljajući politički cirkus čiji je predstavnik do sada bio Šešelj, Beli je zainteresovao one koji bi nedelju proveli najverovatno uz ispijanje kole, igranje LOL-a, gledanje porno sajtova i izmišljanja razloga da ne urade ništa. Istovremeno oduzeo je dosadašnjem kralju titulu najvećeg cirkusanta.
Ipak, svi oni su se tek preko ramena obraćali mladima, obećavajući, naravno, bolju budućnost. Zbog toga u ovim redovima ne želimo da vas pasiviziramo, naprotiv. Želimo da vas pozovemo da iskoristite ono što do sada (možda) niste. Izađite, zaokružite po sopstvenoj savesti. Onog ko daje najlepši „pogled u bolju budućnost“. Recite da je car go ili da nije. Mislite na sebe, ako ne želite da mislite kako ćete da vadite sutra vizu. Možda je Murta bolji od Kurte. A ako vam je, što bi rekla Nadežda Milenković, dobro – onda stvarno ništa.
Nema komentara