Stres pred ispit ili tokom ispita deluje mnogo ozbiljnije nego što zapravo jeste. To stanje nije, u nekom psihološkom smislu, ozbiljno, ali svakako jeste dramatično za onoga ko to doživljava.
foto: ilustracija
Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu dr Boris Popov kaže da se stres u ovom kontekstu može definisati kao neka vrsta odgovora osobe na pojedine psihičke ili fizičke zahteve koji se pred nju postavljaju:
- Stres se javlja onda kada situacija u kojoj se nalazimo, na neki način, prevazilazi naše kapacitete za borbu, odnosno kada nas stavlja u takav položaj da moramo angažovati neke nove resurse.
Svako uskraćivanje nečega do čega nam je stalo, razočaranje, nezadovoljstvo ili poniženje, mogu kod pojedinaca izazvati stres. Previše ispita u kratkom periodu, loša organizacija, nesigurnost i strah da nećemo ostvariti željene rezultate, osnovni su uzroci stresa kod studenata:
- Kod mene se stres ispoljava kao vid blokade. Tako da, i pored činjenice da sam sve savršeno naučila, može se desiti da, zbog straha od profesora ili prevelikog pritiska, zaboravim neke osnovne stvari - kaže studentkinja Pravnog fakulteta.
Reakcija na stres zavisi od mnogih faktora, a najviše od same ličnosti, od njene psihofizičke konstitucije, prirode, nasleđenih sklonosti... Neki ljudi reaguju burno na mnoge neprijatne događaje, često ih tumače kao nekakvu katastrofu koja se okomila na njih, pomišljaju da su baksuzi, gubitnici i slično. Neki, nasuprot tome, veoma mirno reaguju i u najtežim životnim nevoljama, ne smatraju to nesrećama koje se samo njima događaju i prihvataju sve što im život donese.
Psihološkinja Danijela Živančević kaže da bi u borbi protiv stresa najefikasnije bilo da se prvenstveno što realnije odrede sopstvene sposobnosti i veštine i da se postavi jasan cilj:
- Student je mlad čovek koji nosi izvesna uverenja, ideale, predstave o životu i ukoliko stvari krenu nekim drugačijim tokom ili putem, dešavaju se snažna razočaranja koja dovode do stresa. Treba biti realan u očekivanju i imati na umu da je i neuspeh deo života - kaže Danijela.
Ali ako je ipak u pitanju blokirajući stres i situacija kada ne postoji mogućnost da se student sam izbori sa pritiskom, predlažu se razna savetovališta za studente, mesta gde mogu dobiti savet šta da rade pred ispite, kako da se nose sa brigom, kako da pomognu sebi, kako da nauče tehnike razmišljanja, da objasne sebi da nije smak sveta ako padnu na ispitu i slično. Sve to može pomoći da se ta reakcija smanji i da dovede do osećaja da konačno vladamo situacijom.
Psihološkinja Svetlana Slepčev kaže da ova vrsta stresa pokreće i mnoga pitanja, koja preispituju odluku o izboru fakulteta i životnih ciljeva:
- Najčešće se javljaju studenti kojima je ostalo nekoliko ispita do kraja, ili pak samo jedan, i žale se da ne mogu da ga polože - kaže Svetlana i dodaje da je problem ovih studenata strah za dalju budućnost, tačnije pitanje šta će biti sa njima posle fakulteta.
Iako još uvek postoje zablude i predrasude u vezi sa psihoterapijama i uopšte o ljudima koji idu na terapije, to je svakako jedan od najboljih načina da se ovo stanje izbegne ili, ako ipak dođe do njega, uspešno i bez ozbiljnih posledica prevaziđe.
Nema komentara