Humani papiloma virus (HPV) je virus za koji se procenjuje da 80% populacije preleži u nekom momentu bez potrebe za lečenjem. On se prenosi bilo kojim oblikom polnog kontakta, ali se može preneti i indirektnim putem preko svih predmeta zajedničke upotrebe, odeće, toaleta ili solarijuma. Međutim, HPV ima preko 200 tipova, gde zaraza jednih od 12 tipova može dovesti do ozbiljnih posledica kao što su rak grlića materice, penisa i grla. Tip 16 je uzrok čak 50 posto dijagnoza rakom grlića materice, dok je tip 18 zaslužan za 20 posto oboljenja ovim tipom raka. Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji svake godine više od 1000 žena oboli od raka grlića materice što ovu bolest stavlja na 4 mesto po učestalosti oboljenja od svih maligniteta. Čak 98% dijagnoza rakom grlićem materice dolaze kao posledice infekcije humani papiloma virusom.
Foto: Freepik
Kako se zaštititi?
Prva vakcina je na tržište došla 2006. godine a danas je u širokoj upotrebi vakcina Gardalis 9, koja je od 2014. godine odobrena od strane FDA, dok se u Srbiji primenjuje od 2017. godine. Prima se u tri doze, gde se druga doza prima posle dva, a treća posle tri meseca od poslednje. Od pre dve godine, svi u starosnoj grupi od 9 do 19 godina se mogu vakcinisati o trošku države. Ograničen okvir godina je zbog najoptimalnijeg imunog odgovora, gde se pokazalo da je vakcinu najbolje primiti pre stupanja u seksualne odnose. Prema Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, žene do 26 godine i muškarci do 21 godine mogu primiti vakcinu. Međutim, brojni izvori uključujući i MemorialSloanKetteringCancerCenter navode da je vakcinu moguće primiti do 45 godine života, ali da treba uzeti u obzir da je nivo zaštite koji pruža vakcina dosta manji nego što bi bio da se ona primila ranije.
Australija je prva zemlja koja je za 10 godina obaveznom vakcinacijom uspela da učestalost raka grlića materice skoro pa iskoreni, pa tako na 100 hiljada žena samo 1.1 posto njih ima ovu dijagnozu. Velika Britanija je zahvaljujući vakcinisanju, zabeležila pad od 82 posto infekcije HPV. U Srbiji još uvek nije poznato kada bi ova vakcina postala obavezna i ušla u redovan karton vakcinacije. Vakcina je prošla mnoge faze testiranje i sasvim je bezbedna, navodi ginekološkinjaiz Studentske poliklinike Novi Sad Bogdanka Brašanac:
„HPV vakcina se pokazala kao visoko bezbedna što znači da su neželjene reakcije blage, kratkotrajne i prolazne (lokalne: crvenilo,bol i otok na mestu aplikacije; opšte: povišena temperatura, glavobolja, zamor, mučnina i nesvestica). U retkim slučajevima, jedan u milion, moguća je ozbiljnija reakcija u vidu anafilaktičkog šoka tj. alergijske reakcije na neki od sastojaka vakcine.“
Znanje o HPV-u i vakcini Gardasil 9 u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. U istraživanju koje je profesorka Marijana Dabić sprovela na Visoko zdravstvenoj školi u Beogradu 2022. godini, učestvovalo je preko 400 studenata. Na pitanje zašto se nisu vakcinisali protiv HPV-a, 81 posto studenata je izjavilo da smatraju da nisu dovoljno informisani o ovoj vakcini. Samo 10 posto njih je izjavilo da bi vakcinisalo svoju decu. Kao još jedan razlog za odsustvo imunizacije, studenti su naveli da je vakcina preskupa.
Cena vakcinacije koja je u Srbiji dostupna od 2017 godine, iznosi nešto više od 43.200 dinara u Batutu, dok se cena na privatnim klinikama može kretati od 15 do 17 hiljada po dozi. Kao što je prethodno navedeno, potrebne su tri doze. Inicijativa pokrenuta ovog meseca za besplatno vakcinisanje studenata je svakako korak napred ka kolektivnoj imunizaciji.Međutim kada se preračuna i shvati da je po podacima Republičkog zavoda za statistiku školsku 2022/2023 godinu upisalo preko 248 hiljada studenata, 2000 doza namenjenih za imunizaciju studenta nisu ni približno dovoljne. U Novom Sadu je na stanju bilo 300 doza, a posle pet dana od početka imunizacije svih 300 doza je potrošeno. Kako navodi ginekološkinja Bogdanka Brašanac „Nismo očekivali da ćemo tako brzo potrošiti vakcine. Za sada nema nagoveštaja o pristizanju novih doza, ali smo u stalnoj vezi sa Batutom i ukoliko nove doze stignu, studenti će biti obavešteni putem medija i našeg sajta“. Takođe navodi da je zadovoljna odzivom studenata.
Jedna od najvećih zabluda kada je reč o vakcini jeste mišljenje da nema potrebe da se od ovog virusa zaštite i muškarci. Iako je rak grlića materice češći rezultat zaraze, ne treba nikako zanemariti ostale oblike raka kao i druge posledice koje se javljaju kao promene na sluzokoži. Studentkinja Marija Bulić, koja je jedna od 300 studenata koji su u Novom Sadu primili prvu dozu vakcine, navodi da su na vakcinisanje mahom dolazile studentkinje, ali i da smatra da je odluka da se vakciniše bila vrlo jednostavna:
„Za vakcinisanje sam se prvenstveno odlučila zato što smatram da je jako važno da ukoliko smo u mogućnosti, sprečimo nastanak bolesti kao što su rak grlića materice i drugih bolesti koje može izazvati humani papiloma virus. Kada je izašla vest da od sutra kreće besplatna vakcinacija, odmah sam nazvala studentsku polikliniku i zakazala svoj termin.“
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut procenjuje se da se u Srbiji do sada vakcinisalo preko 36 hiljada dece uzrasta od 9 do 19 godina, što je samo 5,6 posto ukupnom broja stanovništva te starosti. Ipak, ukoliko se u medijima priča i piše o značaju vakcine i ozbiljnosti zaraze humani papiloma virusom, ti brojevi mogu biti znatno veći.
Nema komentara