Svetski dan ekologije duše, poznatiji u narodu kao dan šale i smeha, 1. april obeležava se sa ciljem da ljudima ukaže na to koliko je bitno smejati se. Naši preci nisu bez razloga govorili da je smeh najbolji lek za sve.
foto: ghreatimages.org
Drevni induski mudraci putovali su zemljom i umesto uobičajenog propovedanja i podučavanja, oni su se samo smejali da bi drugima ukazali na to koliko je smeh moćan. Postoje podaci da je još u 13. veku jedan francuski hirurg pacijentima nakon operacije pričao viceve koji su im olakšavali bol. Engleski pedagog iz 16. veka prepisivao je smeh za lečenje nazeba i depresije, pa je savetovao izazivanje smeha golicanjem ispod pazuha. Bolnice u staroj Grčkoj bile su građene u blizini pozorišta da bi pacijenti mogli da čuju smeh i vesele povike publike, što im je pomagalo da se brže oporave od bolesti. Indijanci su imali vračeve-klovnove koji su u lečenju primenjivali raznorazne šale. Sigmund Frojd je smatrao da terapija smehom oslobađa od agresivnosti.
Smeh je lekovit jer umanjuje hormone stresa i jača prirodnu odbranu organizma, opušta mišiće, blagotvoran je i za telo i za um. Naš organizam nema sposobnost da pravi razliku između iskrenog i izveštačenog smeha pa se stoga preporučuje i smejanje na silu, s obzirom na to da telo tada oslobađa endorfin koji doprinosi dobrom raspoloženju.
Stručnjaci su ustanovili da se odrastao čovek nasmeje 17 puta u toku dana, dok u posebno dobrom raspoloženju to učini od 100 do 200 puta. Mališani su češće raspoloženi za ovaj čin i neretko to čine i do 300 puta na dan.
Iako je jedan od pojmova koji je najteže odrediti definicijom, svi znaju šta je smeh. Shodno tome, svi vole da se smeju. Međutim, ljudi se danas sve manje smeju zbog ubrzanog i stresnog načina života.
Psihološkinja Tatjana Bekvalac smatra da je biti pozitivan lakše nego što se to čini, ali da to zavisi od svakog ponaosob i od toga koliko će se pojedinac utopiti u opšte raspoloženje i potruditi se da sebe učini srećnim:
- U društvu gde se manje smeje teže je biti pozitivan, jer smo mi socijalna bića i opšta klima ima uticaj na sve. Ljudi koji se smeju su omiljeniji u društvu, jer većini prija ta pozitivna energija koju emituju oko sebe, te im ljudi lakše prilaze i bolje se osećaju u njihovom društvu – kaže Tatjana Bekvalac.
foto: santabanta.com
Gelotolozi, naučnici koji proučavaju lekovito dejstvo smeha na ljudsko zdravlje, utvrdili su da vedriji ljudi duže žive. Blagotovorno dejstvo smeha na zdravlje dokazano je šezdesetih godina prošlog veka. Naime, američkom novinaru Normanu Kazinsu dijagnostikovana je neizlečiva bolest kičme. Odbivši da uzima lekove protiv bolova, rešio je da sam sebe izleči tako što se zatvorio u hotelsku sobu, gledao komedije i čitao šaljive knjige i viceve. Smeh mu je opustio mišiće i pokrenuo pršljenove, a bolovi su na kraju potpuno prestali. Tada su naučnici počeli da istražuju ovaj domen.
Smejanje poprima sve veći značaj u svetu pa su smišljeni i programi koji uključuju smeh. Smeh joga je najzabavniji velnes program i smatra se najboljim lekom za današnjicu. Ova vrsta joge nastala je u Indiji 13. marta 1995. godine. Njen začetnik dr Madan Kataria izmislio je veoma jednostavnu, ujedno i veoma moćnu tehniku koja omogućava da se dugo smejemo i koja nam potencijalno menja život.
Danas se smeh joga svetom širi s velikom brzinom. U Srbiji postoje dva smeh kluba od kojih je jedan u Novom Sadu, osnovan 1. maja 2011. godine i ima preko 400 članova, dok se drugi nalazi u Beogradu i osnovan je ove godine u januaru. Mogu je praktikovati svi, bez obrira na pol, dob ili fizičke sposobnosti.
Instrukorka smeh joge novosadskog smeh kluba Olivera Radovanović objašnjava da, za razliku od bilo kog drugog oblika, cilj ove vrste joge nije u vajanju tela, već ona vaja put ka potpunoj sreći i zdravlju.
- Odmah nakon prve vežbe osetite razliku u raspoloženju jer se luči hormon sreće i satima nakon časa. Smeh joga je odlična alatka preusmeravanja svoje negativne energiju u pozitivnu – kaže instruktorka Radovanović i dodaje da se ubrzo primećuje kako se menja život i kako ga posmatrate iz drugog ugla, širite duh zajedništva, oslobađate se strahova, ali da se to postiže redovnim vežbanjem.
Međutim, 1. april je prvenstveno namenjen šalama i toga dana možemo čuti priče drugih koji su pokušali nekoga da „pređu“, ali nisu uspeli, ili onih čija je prvoaprilska šala imala uspeha.
Student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Jovan Peruničić ispričao je anegdotu od prošle godine kada je njegova majka uspela da ga „nasamari“:
- Prethodnu noć sam tek kupljeni mobilni telefon ostavio na kauču i otišao da spavam. Rano ujutru, mama me je probudila da me pita da nisam slučajno nešto lomljivo zaboravio na krevetu u dnevnoj sobi jer je čula da je nešto udarilo o beton dok je istresala ćebe, a inače živimo na šestom spratu – rekao je Peruničić i dodao kako je u pidžami istrčao napolje i tražio svoj telefon unaokolo i da se snužden vratio u stan, a mama ga je dočekala sa čuvenim „aprilililili“.
Ne propustite priliku da i vi nekome izmamite osmeh tako što ćete uspeti da ovaj sunčan dan začinite originalnom šalom koja će se dugo prepričavati.
Nema komentara