Nevladine organizacije, koje se bave borbom protiv nasilja u porodici, nedavno završenom akcijom „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” ponovo su podsetile na obaveze koje je Srbija preuzela ratifikovanjem Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama, kao i da država nije ispunila mnoge od njih.
Foto: Ruđanto Viđaja (Rudyanto Wijaya, Jupiter images)
Republika Srbija je Konvenciju Saveta Evrope ratifikovala 2013. godine, kada je donela i Zakon o primeni ovog dokumenta. Takozvana Istanbulska konvencija jeste akt koji se odnosi na prevenciju nasilja, reagovanje u situaciji nasilja, zbrinjavanje žrtava, ali i procesuiranje nasilnika. Konvencija je od suštinskog značaja za žrtve nasilja kada je u pitanju zaštita njihovih prava, što je upravo i jedan od razloga mimoilaženja između države, odnosno njenog zakonodavstva i nevladinih organizacija, koje tvrde da vlast nema sluha za njihove zahteve.
Da država nije uradila mnogo nakon ratifikovanja Konvencije tvrdi i koordinatorka Centra za podršku ženama, Biljana Stepanov.
– Prema našoj proceni nijedno ministarstvo nije preuzelo odgovornost za deo posla koji treba da uradi. Na ovaj proces se gleda kao na multisektorsku saradnju, što on i jeste, ali pojedinačna ministarstva moraju da preuzmu svoj deo posla – rekla je Biljana Stepanov i dodala da je neprihvatljivo da vlast stalno priča o nasilju, a da ništa ne preduzima povodom toga.
Sa druge strane, iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost tvrde da nije istina da država nije ništa uradila posle 2013. godine.
– Ne možemo reći da u Srbiji nije ništa urađeno. Postoje zakonski okviri, koji nisu loši, ali jeste pitanje koliko se primenjuju. Takođe, uspostavljaju se nadležne institucije, kao i međunarodne saradnje. Radimo na tome da edukujemo profesionalce, ali i da standardizujemo specijalističke servise – stoji u odgovoru Ministarstva građevinartsva, infrastrukture i saobraćaja.
Ironično, ali na tragičan način, jeste to što je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ove godine obeležen vešću o 33. žrtve nasilja u porodici.
Predstavnica organizacije za podršku ženama „...Iz kruga – Vojvodina”, Ivana Nikolić, ističe da je, u skladu sa Konvencijom, obećano uvođenje zaštite od nasilja u porodici.
– Država je trebala da donese mere zaštite od proganjanja, strože kazne za nasilnike, podrške SOS telefona, kao i iseljavanje nasilnika iz domaćinstva – poručila je Nikolić i dodala da ništa od toga nije učinjeno.
U prilog tome da se na primenjivanju Konvencije nije mnogo radilo, ide i to da tokom godinu dana sigurne kuće poseti 1.000 žena, dok iz svojih domova bude iseljeno svega 70 nasilnika.
U odgovoru Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost stoji da za sprovođenje tog dela Konvencije postoje zakonski okviri.
– Zakonski okviri za iseljavanje postoje, naravno ukoliko su u pitanju posebni hitni slučajevi, ali nadležne institucije često oklevaju da ih primene. Razlozi za to su verovatno brojni, od ličnih stereotipa i predrasuda, inertnosti, pa do nepoznavanja zakona – navedeno je u odgovori Koordinacionog tela.
Da Konvencija Saveta Evrope može da se primeni, svedoči i Program za zaštitu žena od nasilja Autonomne Pokrajine Vojvodine, koji je donet u skladu sa Konvencijom. Na Programu je radila radna grupa koju su činili predstavnici pokrajinskih organa uprave, nezavisni stručnjaci, institucije nadležne za neposredno rešavanje slučajeva nasilja i nevladinih organizacija, kao i organizacije koje zastupaju interese žena iz posebno marginalizovanih grupa.
Samostalna stručna saradnica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Marina Ileš, kaže da se Program ne oslanja samo na obaveze koje proističu iz međunarodnih dokumenata, već i na iskustvima u realizaciji mera protiv nasilja nad ženama u AP Vojvodini.
– Kroz rad smo došli do nekoliko ciljeva koje želimo da ostvarimo, a to su: podizanje nivoa javne svesti, razvijanje opštih i specijalizovanih usluga zaštita i podrške, kao i povećana finansijska izdvajanja – komentariše Ileš i dodaje da bez veće novčane podrške Program ne bi bio realizovan, zbog čega je AP Vojvodina izdvojila sedam miliona dinara za njegovu realizaciju.
Zbog nezadovoljstva nevladinih organizacija, koje se bave ovim pitanjem, kreirana je reklamna kampanja „Pozdrav iz Srbije”, koja predstavlja najavu akcije ženskih organizacija „Zaustavite nasilje – sa reči u akciju”.
Nema komentara