Pedesetih godina prošlog veka u Irskoj bilo je jako teško postati naučnik, a pogotovo devojčicama. Od malena je Džoslin Bel Bernel imala podršku svog oca, koji je bio arhitekta i strastveni ljubitelj astronomije, da zaviri dublje u svemir.
Kasnije, na Univerzitetu u Kembridžu, kao doktorska studentkinja, našla se pred beskonačnim zapisima radiotalasa iz svemira. To su bili kilometri i kilometri linija koje je trebalo pregledati i analizirati. Džoslin je strpljivo, deo po deo, prelazila i uočila male, pravilne pulseve – signale koji su dolazili iz potpuno nepoznatih izvora. Bila je to, na neki način, svemirska muzika, ritam koji je dopirao iz neutronskih zvezda. Tako su rođeni pulzari – zvezde koje rotiraju velikom brzinom i emituju radio-talase u pravilnim intervalima, poput metronoma, samo kosmičkog.
Otkriće je u to vreme bilo ogromno, ali kada je dodeljena Nobelova nagrada, nju su dobili njeni muški nadređeni. Džoslin je tako ostala u senci, rekavši da se nagrada često i ne dodeljuje studentima.
Ipak, ovo otkriće nije ostalo samo u nauci. Ima nešto romantično u pulzarima, poput otkucaja srca kosmosa. Ovaj zapis pronašao je svoj novi život u muzici, na jednom od najlegendarnijih omota albuma svih vremena. Bend Joy Division uzeo je upravo crtež prvog zapisa za kaver albuma Unknown Pleasures. Te minimalističke linije postale su jedan od najprepoznatljivijih simbola pop-kulture. Danas i dalje milioni ljudi širom sveta svakodnevno nose ovo na majicama, ne znajući da iza ovoga stoji veliko otkriće Džoslin.
foto: tr.wikipedia.org
Uhvativši ritam univerzuma sa malo strpljenja i radoznalosti, jedna studentkinja promenila je tok nauke, astronomije, ali i muzike, umetnosti i svakodnevnog života.
Nema komentara