Skrivene: Dafni Oram

Žena koja je čula budućnost.

Danas nam je svima dobro poznat zvuk elektronske muzike, a da li smo se ikada zapitali i ko nam je omogućio da ga čujemo? Dafni Blejk Oram je žena čije ime jednim delom stoji iza ovog otkrića. Ne samo da je stvarala, ona je bila vizionarka. Istakla se po svom uspehu suosnivačice BBC Radiophonic Workshopa-a, ali i po svojim delima, koja kao da oslikavaju današnji svet muzike, posebno tehno zvuka.

Foto: musicradar.com

Dafni Oram rođena je 31. decembra 1925. godine u Devizesu, Viltšir u Engleskoj, u domu Džejmsa i Ide Oram. U svet muzike ušla je još u ranom detinjstvu, tako što je učila da svira klavir i orgulje, kao i muzičko komponovanje. Nije bila jedinica i upravo je zahvaljujući svojoj braći ušla u svet radio-elektronike i tako su zajedno prenosili muziku radiom po kući. Godine 1942. bilo joj je ponuđeno mesto na Kraljevskom muzičkom koledžu, ali ona se ipak odlučila za malo drugačiji korak. Prihvatila je poziciju mlađeg studijskog inženjera i muzičkog balansera na BBC-u i time sebi otvorila put ka daljoj izgradnji karijere.

Prvi posao koji je dobila bio je da prati koncerte uživo sa unapred snimljenom verzijom na gramofonu, tako da bi se emitovanje nastavilo ako bi prenos uživo bio prekinut neprijateljskim dejstvom.

U svojoj 15. godini počela je da eksperimentiše izvan orkestarskog zvuka, i da komponuje. Njen prvi komad sa kojim započinje svoju karijeru nosio je naziv Still Point. Ono predstavlja orkestarsko delo, komad za dvostruki orkestar, živu elektroniku i gramofone. Nažalost komad je svetlost dana doživeo tek 2016. godine, a do tada je bio skriven od slušalaca. Te godine Still Point su izveli Šiva Fešareki i Džejms Buli uz pratnju Londonskog savremenog orkestra, na koncertnoj seriji Deep Minimalism za South Bank u St John’s Smith Square-u. Still Point premijerno je izveden 23. jula 2018. godine u BB Proms-u, Londonu.

Nakon izvesnog perioda 1950. godine dobija unapređenje i postaje menadžerka muzičkog studija. Odma potom usledilo joj je i putovanje u Pariz, u studio RTF-a nakon kog počinje ozbiljnije da se bavi muzikom. Zalagala se za to da BBC obezbedi elektronske muzičke objekte za komponovanje muzike i zvukova, koristeći tehnike elektronske muzike, ali i konkretne, kako bi ih upotrebljavala u svom programu. Šest godina posle dolazi na ideju da pokrene eskperimentalnu elektronsku radionicu.

Tokom ovog perioda, ali i predstojećeg, nastavila je sa svojim eksperimentisanjem na magnetofonu. Snimala je zvuke na traku, zatim ih sekla, spajala, lupala, ubrzavala i usporavala. Bila je poznata po tome što je uvek ostajala na poslu i nakon svog radnog vremena, do kasno u noć.

Nakon prvog velikog uspeha, Still Point, usledio je još jedan. Godine 1957. dobila je narudžbinu da komponuje muziku za predstavu Amfitrion 38. Radeći na kompoziciji uspela je da stvori prvu potpunu elektronsku partituru u istoriji BBC-a. Koristila je oscilator sinusnog talasa, magnetofon kao i filtere i zvuke koje je sama osmislila. Ova kompozicija joj je donela mnogo uspeha, pa je tako dalji period predstavljao veliki pomak u njenoj karijeri, zajedno radeći sa Dezmondom Briskom.

Njihova dalja saradnja bila je skoncentrisana na osnivanje Radiofonske radionice BBC-a. Oram je dobila mesto menadžera studija. Fokus radionice bio je na kreiranju zvučnih efekata i tematske muzike. Jedan od primera upravo je bila naučnofantastična serija Kvotermas i jama i Stomak majora Bladnoka za humorističku radio seriju Šou vatrenog oružja.

Oram je svoju karijeru započela na BBC-u, ali ona nije potrajala. Odlučila je da napusti svoju poziciju, a razlog tome je bilo konstantno odbijanje BBC-a da elektronsku kompoziciju stavi u prvi plan. Daljem muzičkom eksperimentisanju posvetila se sama gde je imala potpunu slobodu.

Samostalnu izgradnju karijere nastavila je u svom domu, Tauer Foli, 1959. godine. Oram je tamo osnovala svoj studio, poznatiji kao Oramiks studio za elektronsku kompoziciju. Šta se krilo iza reči Oramiks? U pitanju je grafička zvučna tehnika koja podrazumeva direknto crtanje na 35-milimertarskom filmu. Oblici i dizajni urezani u filmske trake očitavaju se foto-ćelijama i transformišu u zvukove. Za Dafni, kako ona kaže: Svaka nijansa, svaka suptilnost fraziranja, svaka gradacija tona ili infleksija visine mora biti moguća samo promenom pisanog oblika. Ova tehnika, tačnije njena tehnika, donela je potpuno novi pristup muzičkoj produkciji.

Nastavila je da eksperimentiše, pa je tako počela postepeno i da komponuje dela za film, reklame, radio, izložbe, ali i za koncertnu scenu. Posebno se istakla u filmu. Godine 1965. istakla se po produkciji filma Puls Persefona za izložbu Blaga Komonvelta u Kraljevskoj akademiji umetnosti. Posle ovog zalogaja sledili su i dalji izazovi u svetu filma. Jedan od njih je bio i stvaranje saundtreka sa film Dr. No. Sledeći soundtrek radjen je za film Sneg. Ovo su bili samo neki od njenih uspeha u svetu filma, a bilo ih je mnogo.

Oramiks sitem, ali i Dafni, beleži veliki uspeh 1962. godine kada joj je dodeljeno 3.550 funti od Gulbenkijan fondacije za podršku razvoju ovog sitema. Odmah nakon ove subvencije usledila je još jedna, od 1000 funti. Daljim razvojem, pa samim tim i usavršavanjem sitema, Dafni je fokus stavila na suptilne nijanse i interakcije između svučnih parametara. Počela je i da koristi Oramiks sistem za proučavanje vibracionih fenomena, podeljenih na komercijalni Oramiks sistem i mistični Oramiks sistem. Za nju, Oramiks sistem je predstavljao: proučavanje zvuka i njegovog odnosa prema životu.

Radila je još i na razvoju softverske verzije Oramiksa za računar Acorn Archimedes, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava dalji projekti nisu bili realizovani.

Dafni Oram ne samo da je doprinelu razvoju elektronskog zvuka, nego je i uvela potpuno novi pristup, a to je bio Oramiks sistem. Istakla se kao obrazovna, talentovana i uporna žena koja je uspela samostalno da ostvari ono što je i zamislila. Svet muzike napustila je 5. januara 2003. godine, Velikoj Britaniji.

Ostala je upamćena i po svojim dvema knjigama, Individualna nota i Zvuk prošlosti – rezonatna spekulacija.

Oram je bila više od žene, bila je, a i ostala, inspiracija ljudima u svetu muzike i dokazala da su novi zvuci svuda oko nas, samo im treba posvetiti pažnju, ali i istražiti.