Vozovi, brodovi, kamioni i avioni, svako od ovih sredstava prevoza uticalo je na promene u industriji transporta, a naredna „velika stvar“ na ovom polju neće biti drugačije prevozno sredstvo nego mobilna aplikacija i već postojeći automobili.
„Uber“ funkcioniše po principu deljenja prevoza, odnosno, radi se o aplikaciji koja spaja vozače sa onima kojima je potreban prevoz. Kada „Uber vozač“ putuje na određenu lokaciju, preko ove aplikacije obaveštava sve korisnike da mogu da mu se jave oni koji su zainteresovani da se prevezu istim putem. Usluženi za ovo plaća određenu naknadu vozaču, koja je po pravilu jeftinija od taksi prevoza, ali dovoljno velika da i vozač pokrije svoje troškove, dok se određeni procenat naknade plaća i „Uberu“.
Na ovaj način američka kompanija „Uber“ posluje u više od 150 gradova u preko 50 država, a sa servisa za preuzimanje aplikacija za Android i iOS telefone, ona je preuzeta više od 50 miliona puta. Kompanija bi uskoro mogla da svoju aplikaciju učini dostupnom i na tržištu Hrvatske i Srbije, dok je u nekim zemljama regiona, poput Rumunije i Mađarske, već uveliko dostupna.
Iako veoma popularna, ova aplikacija ima i svoje protivnike. S obzirom na to da ulazi na tržište taksista, i nude nešto jeftiniju uslugu, nisu retki protesti vlasnika klasičnih taksi vozila. Zbog protesta taksista ova aplikacija je zabranjena u nekim evropskim metropolama poput Amsterdama, Brisela i Pariza, ali je pitanje dana kada će se ova, sada već moćna kompanija, probiti i na ta tržišta.
U Srbiji iskusniji taksisti uglavnom nisu čuli za ovu aplikaciju, ali kada smo im objasnili za šta se ona koristi, izrazili su zabrinutost zbog mogućeg smanjenja obima posla.
– Mi ionako imamo malo posla, samo nam još fali da pored divljih taksista delimo posao i sa tim ’Uberom’. Velika je kriza u zemlji, svake godine je sve manje posla, valjda to neće doći kod nas – rekao nam je jedan od novosadskih taksista.
Da je „Uberu“ interesantno podneblje Balkana, govori i to što su predstavnici ove kompanije govorili u Zagrebu 4. maja na konferenciji pod nazivom „OMGcommerce“. ,,Odjeku“ je iz „Ubera“ međutim rečeno da „oni ne mogu da potvrde, ali ni da ne negiraju da žele da se prošire na tržištu“.
– Ambicije ’Ubera’ su da bude prisutan svuda. Zainteresovani smo za sve progresivne gradove, gradove koji misle na budućnost i koji imaju potrebu za bezbednim, pouzdanim i efikasnim sredstvom prevoza. Stalno tragamo za povoljnim opcijama, uključujući i Srbiju – kaže portparol „Ubera“ Danijel Birn.
Ukoliko se odluči na dolazak u Srbiju, „Uber“ će morati da posluje unutar Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, i opštinskim odlukama o taksi prevozu, koji za sada dozvoljava ovakvu vrstu usluge samo licenciranim taksistima, kaže IT stručnjak Slobodan Marković.
– Uslovi za obavljanje taksi prevoza variraju od mesta do mesta u Srbiji, ali se uglavnom svode na to da taksista mora da bude licenciran na neki način. Dodatno, uglavnom je način tarifiranja i cena usluga propisana, a negde je ograničen i maksimalan broj taksista koji mogu da dobiju licencu za rad. Imajući ovo u vidu, jasno je da vožnju preko servisa sličnog ’Uberu’ u Srbiji trenutno ne bi mogao da ponudi niko ko nema taksi licencu – kaže Marković i dodaje da se taksisti u Srbiji u stvari ne plaše da će ih „Uber“ učiniti suvišnima, već da će se na tržištu pojaviti novi prevoznici koji će postojeća pravila ignorisati, ili pronaći način da ih zaobiđu.
Kao potencijalni problem sa „Uberom“ javlja se i način plaćanja poreza, ali Slobodan Marković kaže da se „koplja najviše lome oko načina tarifiranja, cene usluga i broja onih koji mogu da taksiraju“, te da će ishod tih bitaka odlučiti budućnost „Ubera“ i drugih sličnih platformi.
Iz Ministarstva saobraćaja nismo dobili odgovor na pitanje da li će kompanija „Uber“ doći u Srbiju i da li je dobrodošla. Slobodan Marković, koji je takođe i bivši savetnik u Ministarstvu telekomunikacija, na kraju dodaje i da mu iz „dosadašnjeg iskustva deluje da će Srbija svojom rigidnom politikom destimulisati dolazak „Ubera“ i sličnih platformi“.
– Nažalost, imaćemo sličnu situaciju kakvu smo godinama imali sa ’Pej Palom’ i to će biti cena naše više puta demonstrirane nespremnosti da se uhvatimo u koštac sa novim tehnologijama i promenama koje one donose u svakodnevnom životu i poslovanju – zaključuje Marković.
Nema komentara