Produbljivanje krize osnovne pismenosti

Prema rezultatima istraživanja Organizacije za saradnju i razvoj, sprovedenog u okviru Međunarodnog programa procene postignuća (PISA), srpski srednjoškolci nalaze se ispod proseka kada je u pitanju čitalačka kultura. Bez obzira na ovaj podatak, Ministarstvo prosvete Vlade Srbije nedavno je donelo odluku o smanjenju fonda časova srpskog jezika u pojedinim smerovima srednjih stručnih škola.

foto: digolubovic.blogspot.com

Odluka Ministarstva prosvete predviđala je izjednačavanje broja časova maternjeg i stranog jezika, kako bi ostalo više prostora za stručne predmete. Nakon reakcije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Društva za srpski jezik i književnost, odluka je promenjena. U Ministarstvu prosvete nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje na osnovu čega je doneta prethodna odluka i zašto su morale da reaguju pomenute ustanove kako bi se ukazalo da takva odluka ne doprinosi napretku obrazovnog  sistema.

Pomoćnica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Gordana Mijatović smatra da je prvobitna odluka Ministarstva pogubna za obrazovni sistem:  

– Strateški je nedopustivo izjednačiti maternji sa stranim jezikom i to bi imalo velike posledice po učenike. Umesto da radimo sve kako bismo unapredili obrazovni sistem, imamo odluke koje ga unazađuju – rekla je Gordana Mijatović i dodala da je Zavod kao institucija odmah predložio i rešenje.

– Potrebno je prilagoditi sadržaj i koncentrisati se na ishod koji će ponuditi kvalitet više. U planu je program koji će biti jednostavniji za realizaciju, kako profesorima, tako i učenicima, a ako bude bilo potrebe organizovaćemo i obuku za profesore – kaže Mijatović.

U saopštenju za javnost, Društvo za srpski jezik i književnost istaklo je da ovakva odluka narušava osnovne postavke našeg obrazovnog sistema i da bi za posledicu imala samo još veće produbljivanje krize osnovne pismenosti i čitalačke kulture u školskoj populaciji.

– Osnovna pismenost i čitalačka kultura nisu tek i samo veštine koje treba savladati u obrazovnom smislu, već su preduslov ličnog i profesionalnog razvijanja svakog pojedinca, i to kako njegovih operativnih mogućnosti, tako i njegovih saznajnih i psiholoških potencijala – navodi se u saopštenju.

foto: Vuk Stefanović Karadžić (wikipedia.org )

Da bi posledice ove odluke bile ogromne, saglasna je i profesorica srpskog jezika i književnosti Tehničke škole „Pavle Savić“ Maja Stokin. Ona smatra da  srednjoškolci nerado pristupaju čitanju lektira i da imaju problema sa osnovama pismenosti.

– Profesori srednjih stručnih škola suočavaju se sa činjenicom da u prve razrede dolaze učenici koji ne osećaju rečenicu i ne umeju da iznesu svoje mišljenje. U vrlo visokom procentu ne znaju pravilno pisanje rečca ne i li, ne znaju pravilno da napišu naziv škole iz koje dolaze i ulicu u kojoj stanuju – navela je Stokin. 

 Prema njenom mišljenju, suština poblema je u neodmerenim zahtevima, preobimnim i zastarelim planovima i programima.

– Dovoljno je napomenuti da se koristi ista čitanka iz koje sam i ja učila, pre 25 godina, a da ne govorimo o zapostavljanju nastave gramatike. Gramatika je potpuno neprimerena današnjim generacijama, preobimna i bez ilustracija. Sve to dodatno komplikuje stvari – napomenula je profesorica Stokin.

Prema rezultatima istraživanja koje je još 2008. godine sa grupom saradnika sproveo profesor Veljko Brbović, bilo je jasno da srednjoškolci čitaju veoma malo, a dominantan način obrazovanja su im filmovi i televizija. Učenici koji su učestvovali u istraživanju naveli su da ne žele da čitaju knjige koje imaju više od 150 stranica i da je glavni problem zastarelost programa.

Da se situacija nije značajnije promenila šest godina kasnije, potvrđuje i bibliotekarka Pozajmnog odeljenja Gradske biblioteke „Đura Daničić“ Klaudija Slepčev.

– Ako učenici dođu da uzmu neku lektiru, dolaze zato što moraju, ne zato što žele, i uvek prvo pogledaju obim. Stiče se utisak da im sadržaj i nije bitan. Evidentno je da su se okrenuli drugim vidovima zabave i da lektire koje se danas čitaju u školama nisu u skladu sa njihovim interesovanjima – kaže ona.

Prema njenim rečima, srednjoškolci radije čitaju vampirske sage i epsku fantastiku, u skladu sa modernom pop kulturom.

Koordinatorka Centra za razvoj programa i udžbenika Dejana Milijić Subić kaže da Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja radi na poboljšanju postojeće situacije u saradnji sa Filološkim fakultetom, Društvom za srpski jezik i književnost, kao i istaknutim profesorima i pedagozima.

– Polazeći od utvrđenih standarda postignuća, razmatramo opciju da srpski jezik i srpski jezik i književnost budu dva predmeta. Potrebno je staviti akcenat na ishod i u skladu s tim pripremiti osnovu za novi program – rekla je Dejana Milijić Subić. Međutim, prema njenom mišljenju, rešenje problema nije samo izmena programa.

– Ovo kompleksno pitanje može da reši samo skladno delovanje celog društva. Pod tim podrazumevam motivisanu porodicu, podsticajne nastavnike, društvenu svest koja ima izgrađen sistem vrednosti, medije koji sve to popularišu i modernu školu koja neguje kritičko mišljenje –  zaključila je ona.