Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije obeležava se 21. marta. Međutim, taj dan ne sme da ostane jedini dan u godini kada se o diskriminaciji govori. Neophodno je da se pronađe način da se ove barijere poruše, s obzirom na to da je ovaj problem duboko ukorenjen u društvima širom sveta.
foto: Dunja Miškova
Rasizam je nejednako postupanje prema pripadnicima jedne etničke grupe ili prema čitavom narodu, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. Ovaj dan se obeležava od 1966. godine u znak sećanja na dan kada je u Šarpvilu u Južnoj Africi 1960. godine policija ubila 69 ljudi koji su mirnim putem protestvovali protiv zakona aparthejda o ispravama.
Osnovana je pretpostavka da je etnička distanca preduslov za pojavu diskriminacije. Etnička distanca zavisi od negativnih stereotipa i predrasuda prihvaćenih u društvu. Svakodnevno se mogu primetiti rasistički motivisani napadi, govor mržnje i netrpeljivost prema drugim etničkim grupama.
Prema redovnom godišnjem izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti dr Nevene Petrušić za 2013. godinu, sprovedeno je istraživanje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. Rezultati su pokazali da najveći stepen etničke distance postoji prema Albancima i Romima, dok je prema Hrvatima i Bošnjacima manja nego ranijih godina. Stav da Srbija treba da bude država samo srpskog naroda podržava 23 odsto ispitanih, a nešto više od većine se ne slaže sa ovom konstatacijom.
foto: Dunja Miškova
Student Poljoprivrednog fakulteta, Milan Narančić smatra da se se u našoj državi ne radi u dovoljnoj meri na ovom problemu i da naklonost ka rasnoj diskriminaciji zavisi od ličnosti:
- Sve je stvar kućnog vaspitanja i mentaliteta osobe, ponašam se prema drugima kako bih voleo da se oni ponašaju prema meni. Nažalost, situacija u našoj državi nije dobra, nismo svi isti.
Mnoge nevladine organizacije dve decenije u kontinuitetu nude različite oblike edukacije protiv diskriminacije, ksenofobije i govora mržnje. Sve one štampaju određene priručnike, brošure, publikacije protiv raznih oblika diskriminacije i nasilja koje se takođe mogu naći i na njihovim sajtovima. Godišnje održe veliki broj radionica za razne organizacije i kolektive, ali je mnogo veća potreba od njihovih kapaciteta.
Profesorka u penziji Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koja je pri Centru za rodne studije Svenka Savić smatra da mladi treba da budu drugačiji od starijih, da ih kritikuju i da pokrenu procedure za promene govora, shvatanja, mišljenja i rada, usmereno protiv diskriminacije svih „drugih“ i „drugačijih“:
- Treba povezati mlade širom sveta, jer je i preko granice slična medijska i životna slika. Ako bi mladi oformili društva protiv diskriminacije i specijalizovali za pojedina pitanja, tipična za mlade i diskriminaciju, sve bi bilo bolje i lakše - rekla je profesorka Savić.
Kao najbolje rešenje mnoge studije nude podizanje svesti ljudi o problemu rasizma, edukaciju kako bi svi naučili da poštuju svako ljudsko biće i postali svesni razlika koje prvenstveno svaka individua nosi sa sobom bez obzira na etničku pripadnost.
Nema komentara