Osobe sa autizmom su sve ređe deo kulturnih manifestacija u Srbiji. Uglavnom se obeležava međunarodni dan borbe protiv autizma, kao način podsećanja na ljude koje svakodnevno vidimo, ali nema baš svako prilike da nekoga novog sa autizmom upozna. U Srbiji sve počinje od požrtvovanih roditelja, koji obezbeđuju svojoj deci što adekvatnije uslove za život. Treba pomenuti da to nije nimalo jednostavan zadatak i da razumevanje samog autizma zahteva mnogo više posvećenosti, podrške i više medijske pažnje.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), poremećaji iz autističnog spektra su raznolika grupa stanja koje odlikuje određeni stepen teškoća u socijalnim interakcijama i komunikaciji. Tu se ubrajaju obrasci ponašanja, kao što su teškoće sa prelaskom sa jedne aktivnosti na drugu, fokus na detalje i neobične reakcije.
Defektolog, logoped i specijalista reedukator psihomotorike Ljiljana Ćirović objašnjava da su neke od ključnih karakteristika pervazivnih poremećaja poteškoće u komunikaciji i govoru, otežana socijalna interakcija i ponašanje koje prati atipična interesovanja i često prisustvo određenih rutina koje im pružaju osećaj sigurnosti:
– Teško je takvim osobama da razumeju emocije drugih, šale, pravila razgovora ili skrivena značenja u semantičkom smislu. Osobe sa autizmom otežano uspostavljaju kontakt sa drugima, teže dele pažnju i nedovoljno jasno razumeju neverbalnu komunikaciju poput mimike i gestova. Ovo nikako ne znači da osobe sa autizmom nemaju potrebu za bliskošću, već emocije doživljavaju i pokazuju na drugačiji način. Autizam nije bolest, već stanje ličnosti koje drugačije doživljava svet, reaguje na okolinu i komunicira, iznela je Ćirović.
Novi načini komunikacije i sagledavanja savremenog sveta, omogućavaju nove umetničke izraze rado korišćene kao poziv za profesiju i karijerno usavršavanje. Veštine često otkrivene u detinjstvu, pomažu osobama sa autizmom da lakše iskažu svoja interesovanja.
Dr Jasminka Marković, specijalista dečije psihijatrije, sistemski porodični psihoterapeut i geštalt savetnik, navodi da se rekreativne aktivnosti i umetnički pravci kod dece sa autizmom najčešće biraju u skladu sa njihovim posebnim interesovanjima i senzornim profilom:
– Neka deca pronalaze sigurnost i zadovoljstvo u crtanju, muzici ili modelovanju jer im takvi oblici izražavanja omogućavaju komunikaciju bez velikog verbalnog opterećenja. Druga se opredeljuju za aktivnosti koje imaju jasnu strukturu i pravila, poput slaganja, brojanja, digitalne umetnosti ili muzike. Važno je razumeti da umetničko izražavanje kod dece sa autizmom nije samo „hobi“, već često način regulacije emocija, smanjenja anksioznosti i uspostavljanja kontakta sa okruženjem. Nekada dete kroz crtež, muziku ili pokret izrazi mnogo više nego što može rečima. Kreativnost ne mora uvek izgledati „tipično umetnički“. Ona se može videti i kroz neobičan način rešavanja problema, izuzetno pamćenje detalja, originalne ideje ili duboku posvećenost određenoj oblasti, objašnjava Marković.
Specifične i kreativne crte izražavanja su vidljive u ranom dobu detinjstva, gde roditelji uglavnom dobro izaberu aktivnost koja odgovara njihovoj deci. Savetovanja pomažu u usklađivanju i otkrivanju njihovih mogućnosti i skrivenih talenata.
Preporuke stručnjaka, pored običnih umetničkih izraza, podrazumevaju i rekreativne aktivnosti, poput borilačkih sportova. Takvu sugestiju psihologa dobila je porodica Vučković, čiji se najmalađi član Damjan, dečak sa autizmom, bavi kik-boksom. Njegova majka Irena Vučković objašnjava:
– Na preporuku psihologa dobili smo predlog da Damjana uključimo u neki borilački sport, u nekoj individualnoj varijanti. Najpre smo tražili tekvondo, ali smo na kraju uspeli naći trenera kik-boksa koji je sa njim radio personalne treninge. Damjan se ne uklapa u kolektivne igre i sve sportove koje voli da radi, radi samostalno. Velika pokretljivost ruku i lupanje bili su neki pokazatelji da on ima potencijala za sport.
S druge strane, roditelji su često limitirani mogućnostima koje im sistem pruža, naročito onima koji žive u manjim i siromašnijim sredinama, tvrdi Ljiljana Ćirović:
– Ako prevladamo ovu otežavajuću okolnost, vidimo da roditelji aktivno ,,osluškuju“ svoju decu i prate koje su to aktivnosti u kojima njihova deca jačaju samopouzdanje, razvijaju kvalitetnije socijalne veštine. Njihovi radovi predstavljaju mnogo više od samog crteža, skulpture, muzike ili neke druge forme stvaranja. Oni su njihov najdublji unutrašnji izraz. Uče nas da primećujemo detalje, boje, zvuke ili strukture na precizniji i intenzivniji način koje okolina najčešće ne ume da prepozna. Kao logoped, iz ugla komunikacije, njihove umetničke izraze doživljavam kao svojevrsno sredstvo povezivanja sa drugim ljudima i svetom uopšte bez velikog verbalnog pritiska.
Foto: handinhandqc.org
Pored muzike, plivanja, raznih sportova i slikarstva u tradicionalnom smislu, vizuelna kompjuterska grafika podrazumeva neke note modernog i savremenog izražavanja komandama, klikom i digitalnim stilskim postupcima.
Jedan od primećenih i popularnih autora ovog izraza je Bogdan Jovanović, poznat pod umetničkim imenom Boggy Art. Njegova majka, Danijela Jovanović, takođe članica regionalnog udruženja ,,Autizam Južni Banat“ kaže:
– Bila sam u šoku kada sam videla toliko interesovanje za njegov rad. Zatim, kada je počela prodaja, bila sam u šoku da su mu umetnički radovi toliko traženi. Zapazila sam dominantnost jednog mladog čoveka sa autizmom nad opštom populacijom i to nisam očekivala. I kada sam svima govorila koliko je autizam lep, kreativan, izazovan, gledali su me svi u šoku, ćutali su, nisu znali šta da kažu, jer majke obično očajavaju, a ja sam se trudila da ih sve osnažim i prenesem poruku da se isplati truditi se.
Vrlo retko se dešava da osobe sa autizmom dobiju priliku da budu deo kulturnih manifestacija u Srbiji, navodi Danijela Jovanović:
– To se dešava ukoliko su zapaženi u školi ili u sklopu udruženja koja zastupaju prava osoba sa autizmom u Srbiji čiji su predsednici roditelji. Dakle, sva vrata otvaraju roditelji i sve zavisi od roditelja. Deca su sjajna, ali put je veoma težak. Svako osvešćivane zajednice, podizanje svesti, da smo svi ljudi, da se nikada ne zna kome može autizam da se dogodi, da je ljudski pomagati, motiviše druge da budu zajedno sa nama jer i mi smo tu za sve druge. U vezi sa ovim, mogu reći da je prodajom Bogdanovih razglednica donirana personalna asistencija osoba sa invaliditetom i lični pratioci u APV. Zar to nije dovoljno da ih podržite jer i oni podržavaju druge? Samo tako možemo svi zajedno napred.
Prema godišnjem izveštaju Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRIA-S) za 2025. godinu o pravima osoba sa invaliditetom, uprkos razvijenom zakonskom okviru, i dalje postoje prepreke u ostvarivanju njihovih prava.
Da mlade osobe sa autizmom posle završene srednje škole gube sve vidove podrške, postaju nevidljivi za sistem i ostaju u matičnim porodicama koje su već ostarele i umorne od svakodnevne brige za člana porodice koji ima autizam, svedoči Rada Gajanović, članica Udruženja i socijalnog preduzeća ,,Svetionik u plavom“, gde se mladi sa autizmom bave proizvodnjom recikliranog papira od potrošenih paklica cigareta i proizvoda od papira.
– U Srbiji je inače jako teško zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a pogotovo osoba sa autizmom, jer je autizam i dalje tema o kojoj se većinom samo priča, a sistem i država ne daju skoro nikakvu podršku. Trebalo bi da se ustanovi da i odrasle osobe imaju lične pratioce, ili personalne asistente i radne terapeute koji bi im pomagali da mogu da rade. Svaka osoba sa invaliditetom može da učestvuje u nekom procesu rada ili proizvodnje, pa tako i osobe sa autizmom. Samo im treba pronaći adekvatan posao spram njihovih mogućnosti, kao i adekvatnu podršku i asistenciju na poslu. Takođe, trebalo bi i zakonske regulative da se menjaju, da bi svaka osoba mogla na adekvatan i zakonski način da se zaposli.
Pojedinačna podrška i širenje svesti o problemu može pomoći u rešavanju sistemsih nedostataka i pokazati da pored svih razlika koje nas dele, svako dete ili odrasla osoba ima pravo na svoje kreativno izražavanje imala autizam ili drugu poteškoću.
Nema komentara