Avganistan, država gde mačka ženskog pola može osetiti sunčeve zrake na svom licu, ali žene tu „privilegiju“ nemaju, mesto gde životinja ima više prava od ljudskog bića.
Iz dana u dan, napadi Talibana na osnovna prava žena u Avganistanu sve su drastičniji i agresivniji. Pre samo pet godina, devojčice i devojke te islamske države mogle su slobodno da uče, rade i žive bez konstantnog straha. Međutim 30. avgusta 2021. godine, Talibani su vratili svoju kontrolu i od tada, svakim novim danom, zabrane koje se isključivo odnose na ženski deo populacije sve su veće.
U maju ove godine „Zakonik krivičnog suda“ stupio je na snagu u svim provincijama Avganistana, što je sa sobom donelo niz novih restrikcija za žene. One više ne smeju da izađu iz svog doma bez mahrama – muškog pratioca, medicinska pomoć im nije dozvoljena bez njegovog odobrenja, uvek moraju biti pokrivene burkom i njihov glas se ne sme čuti u javnosti. Takođe, nasilje u porodici je legalizovano, to jest, jedino je kažnjivo ukoliko su povrede vrlo ozbiljne i vidljive. S obzirom na to da je potrebna pratnja za izlazak žene iz kuće i saslušanje ispred sudije, praktično je potpuno dozvoljeno fizičko zlostavljanje žena.
Foto: NBC News
Avganistan je jedina zemlja u svetu u kojoj je ženama posle dvanaeste godine obrazovanje zabranjeno, osim veoma malom broju koji se školuje u posebnim „Religioznim školama“ čiji je kurikulum odobren od strane Talibana. Preko 3.8 miliona devojčica moralo je da prestane da pohađa časove zbog ovih restrikcija, što ih trenutno sprečava u procesu obrazovanja, a u budućnosti u procesu zaposlenja i njihovoj samostalnosti, ali i doprinosu ekonomiji zemlje. Prema podacima Ujedinjenih nacija, država gubi 84 miliona američkih dolara godišnje zbog zabrana obrazovanja devojčica i žena. Do 2030. godine procenjuje se da bi Avganistan mogao da izgubi oko 20 hiljada ženskih profesora i oko 5 hiljada medicinskih radnica. U pitanju je gubitak trenutnih, ali i sprečavanje budućih školovanih radnica da dođu na njihovo mesto.
Najskorija i najdrastičnija promena je legalizovanje dečijeg braka. Do sada je najniža starosna dob za stupanje u brak bila 16 godina, međutim granica je sada spuštena na 9 ili 10 godina, ukoliko devojčica tada uđe u period puberteta. Portparol Talibana Zabullaih Mujahid rekao je: „Prosidba je nešto zbog čega devojčica može biti stidljiva ili pomalo osramoćena, i možda neće moći otvoreno da kaže da pristaje da se uda. Stoga se njeno ćutanje smatra pristankom“. Takođe, bespogovorni razvod braka može tražiti jedino muškarac, dok ukoliko ga zatraži njegova supruga mora postojati pristanak sa druge strane da bi do razvoda moglo doći.
Ovaj problem veoma je aktuelan i informacije su stigle do svih delova sveta. Pokrenute su mnoge debate, rasprave i pozivi na borbu i pomoć, kako u svetu ljudi sa političkom moći, u različitim institucijama, tako i na društvenim mrežama. TikTok je jedna od aplikacija gde je ova tema veoma zastupljena i nedavno se pojavila pesma „Blue Burkha“ snimljena 2003. godine od strane ženskog benda „The Burkha Band“. Pesma je vrlo brzo postala viralna i najkorišćenija u videima koji obrađuju ovaj problem. Stihovi koji su otpevani prikazuju realnost situacije skrivanja iza tkanine plave boje.
Svi sada nosimo burke,
Ne zna se ko je ko,
Ako želiš da upoznaš svoju sestru,
To može biti i tvoj ujak.
Pesma je nastala u vreme kada je bilo vrlo opasno protestovati protiv obaveznog nošenja burke. Činjenica da je ona posle više od dve decenije ponovo aktuelna pokazuje da je situacija opet izmakla kontroli i da nije ništa drugačija nego tada. Možda je i gora. Pesma se izvodi u nametnim burkama, što Talibanima znatno otežava da otkriju ko se krije iza melodije. Kako da pronađu autorke i izvođače pesme i kazne ih, ukoliko se ne vidi nijedan deo njihovog tela? Identitet svih članica i dan danas je nepoznat, ali je njihova poruka prenesena širom sveta, sa vrlo jasnim značenjem.
Žene Avganistana ostale su bez identiteta, glasa, bez mogućnosti da iznesu kritičko mišljenje i bez osnovnih ljudskih sloboda, ali nisu ostale bez nade i snage da se bore. Svaka devojčica, devojka ili žena koja se suprotstavi biće uhapšena. Protesti koji se održavaju u avganistanskim gradovima neretko se završavaju otvorenom vatrom i izgubljenim životima. Život ovih žena mnogo je bliži smrti nego življenju kakvo je zagarantovano „Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima“, što je poraz za ljudsko društvo u njegovoj celosti.
Trenutno za sve avganistanske devojčice snovi ostaju samo snovi, bez ikakve mogućnosti da ih ostvare.
Nema komentara