Iako je pokrenut pre nekoliko meseci, projekat „Prevodilačko srce“ pažnju medija u Srbiji dobija tek nakon što se o ovoj humanoj akciji pisalo u Italiji. Reč je o besplatnom prevođenju medicinske dokumentacije svim građanima Srbije kojima je neophodno lečenje u inostranstvu.
foto: Prevodilačko srce
Idejni tvorac projekta je profesorka italijanskog jezika i sudski tumač Olgica Andrić, a ubrzo je naišla na podršku kolega, prevodilaca, volontera... Nakon što je na svom veb sajtu napisala da „prevode medicinske dokumentacije za pacijente kojima je neophodno lečenje u Italiji, naročito ako su u pitanju deca“, da rade besplatno i bez posrednika, klijenti su počeli da joj se javljaju a ona im je, kao što je i obećala, izašla u susret.
„Neki nisu mogli da veruju kada sam im rekla da će dobiti besplatan prevod i pomoć pri kontaktiranju sa zdravstvenim ustanovama u Italiji. Smatram da je to najmanje što mogu da učinim za ljude kojima će takva pomoć značiti, jer svi znamo koliko su skupi lekarski pregledi, lekovi i slično i kakvo je stanje u našoj zemlji po pitanju lečenja naših građana u inostranstvu. A i u zemlji“, kaže Olgica Andrić.
Ona je osnovala grupu na Fejsbuku pod nazivom „Prevodilačko srce“, koja broji 244 člana. Jedna od njih je i Nadežda Rosarno Starović, diplomirana prevoditeljka engleskog, italijanskog i portugalskog jezika koja ovom projektu doprinosi iz Švajcarske, gde živi.
„Prevodilačko srce” je projekat čija je snaga u jednostavnosti – predstavnici jedne profesije nude delić svog vremena i umeća onima kojima je to najpotrebnije. U grupi već imamo dovoljno prevodilaca, tako da i najobimniju dokumentaciju stižemo da obradimo za nekoliko dana i bez prevelikog opterećenja svakog pojedinačnog prevodioca. Zar ne bi bilo divno kad bi se u svakoj profesiji ljudi ovako organizovali?“, pita se Starovićeva.
Akcija je, kažu, dobro prihvaćena jer se komunikacija obavlja bez posrednika – pacijenti se obrate prevodiocu i direktno od njega dobijaju prevod. Tako ne postoji rizik da se neko treći umeša i „zaradi“ na nečijoj nesreći.
„Često do ličnog kontakta sa pacijentom i ne dođe, ali u telefonskim razgovorima i prepiskama preko elektronske pošte ukratko se upoznamo sa njihovom situacijom i objasne nam u koju će svrhu koristiti dokumente koje nam šalju radi prevoda. Trudimo se da budemo efikasni i da im što pre vratimo prevedenu dokumentaciju, jer je to jedna od polaznih tačaka za zakazivanje pregleda i lečenja u stranim zdravstvenim institucijama. Bilo bi nam, svakako, drago da nas obaveste kasnije kako teče lečenje i ozdravljenje osoba čije smo dokumente prevodili“, dodala je Andrićeva.
Ne postoje precizni podaci o tome da li je i koliko sličnih akcija pokrenuto u Evropi. Svakako, tome u prilog ide i činjenica da stanovnici razvijenijih zemalja i nemaju potrebu da prelaze državne granice kako bi našli lekara, ili da šalju humanitarne SMS poruke. „Prevodilačko srce“, nažalost, još uvek ne dobija zasluženu medijsku pažnju, već se vest o ovom projektu još uvek najbolje širi putem društvenih mreža. Članovi grupe koji su se prihvatili ovog humanog posla nadaju se da će u skorijoj budućnosti biti osnovano i udruženje građana pod istim nazivom, a do tada se mogu pronaći na istoimenoj Fejsbuk stranici.
Nema komentara