Ispitni rok samo što nije počeo, a on najavljuje mnogo učenja i neprospavanih noći. Da bi uspeli da se održe budnim, studenti u ovo vreme posežu za šoljicama i šoljicama kafe, kao i za energetskim pićima koja sadrže veliku dozu kofeina.
foto: eightpointnine.com
Kofein se dobija iz zrna kafe, listova čaja i kakaovog zrna, a hemičari ga svrstavaju u lake droge jer izaziva fizičku zavisnost. Utiče na iste delove mozga kao kokain, amfetamin i heroin, samo što ima blago dejstvo. Podiže nivo dopamina u krvi i čini nas srećnijim, poboljšava nam memoriju, razumevanje i reflekse, a uz to održava jasnoću misli i budno telo.
Naglo povećanje unosa kofeina u organizam kod neredovnih korisnika može dovesti do glabovolje, mučnina i nervoze. Da je potrebno obratiti pažnju na unos ovih supstanci, objašnjava dr Jelena Jovanović, anesteziolog Opšte bolnice Vrbas:
- Kofein pre svega povećava krvni pritisak, tako da nije poželjan za osobe sa srčanim oboljenjima. Svakako da kofein može da nas razbudi, produži dan i dâ nam koncentraciju za završavanje potrebnih obaveza, ali je ipak neophodno obratiti pažnju na njegovu količinsku upotrebu tokom dana - rekla je doktorka Jovanović i dodala da pravilna upotreba kofeina povećava intoleranciju na neželjene efekte koji mogu da se jave.
Etiopljani su kafu otkrili u 11. veku: kuvali su listove ovog „magičnog voća“ i smatrali da ima lekovita svojstva. Upotreba kafe brzo se proširila na celo arapsko poluostrvo, pa se u narednih 300 godina pila po prvobitnom etiopljanskom receptu. Legenda kaže da je sve počelo sa kozama koje plešu. Pastiri su prvi uočili dejstvo kofeina na koze koje su postajale nestašne i rasplesane nakon što pojedu zrnevlje kafe. Danas je ovo „zeleno zlato” sastavni deo svakidašnjice odraslih osoba. Određena količina kofeina na dan razbuđuje naš organizam i pomaže nam da se koncentrišemo na posao ili učenje.
Stimulansi centralnog nervnog sistema pojačavaju aktivnost mozga, a stimulisanjem kore velikog mozga kofein povećava budnost i psihomotornu izdržljivost bez euforije, objašnjava studentkinja medicine Stela Topić, nakon što je zbog svog zdravlja istraživala o kofeinu:
- Kada sam htela dobrovoljno da dam krv, bila sam odbijena zbog niskog pritiska. Doktor mi je preporučio da pijem šoljicu kafe dnevno i bio je u pravu – navodi Topićeva i dodaje da sada ima više energije, bolje je koncentrisana na učenje, a i može da učestvuje u humanitarnim akcijama davanja krvi.
Negativni efekti kofeina ispoljavaju se pri unošenju većih doza u organizam. Ako tolerancija nije povećana, mogu se javiti znakovi anksioznosti, razdražljivosti i nesanice. Osam od deset ispitanika redovno konzumira kofein i oni smatraju da njihov organizam pozitivno reaguje na kafu i ostale proizvode koji sadrže kofein.
Postoje osobe kojima je kafa primarno piće i koji je sa zadovoljstvom piju.
- Popijem između dve i tri šoljice svakoga dana. To je navika koju mi je majka prenela i zahvalna sam joj na tome – kaže studentkinja Filozofskog fakulteta Ivana Popov.
Previsoke dnevne doze kofeina paralelno sa lošom ishranom mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema. Prvi simptom koji ukazuje na previše kofeina u organizmu je drhtanje tela. Nakon toga dolaze ubrzani rad srca, znojenje, nervoza, a problem se ozbiljno poveća kada dođe do glavobolje, pospanosti i depresije.
Previše kofeina ugrožava zdravlje
Osim što sadrže veliku količinu kofeina, energetska i gazirana pića i kafa sadrže mnogo kalorija. Da biste ih izbacili iz organizma potrebno vam je oko pola sata sportske aktivnosti. Najvažnije je zaštititi svoje zdravlje, tako da nutricionisti predlažu minimalan unos kofeina dnevno. Crnu kafu po mogućnosti treba zameniti zelenim čajem, a ishranu obogatiti svežim voćem i povrćem.
Nema komentara