Da se Zemlja hladi, ali atmosfera zagreva, rekao je Mlađen Jovanović na predavanju Globalno hlađenje i globalno zagrevanje – vulkani i lednici, koje je sinoć održano u Kultrurnom centru Novog Sada.
Autentične fotografije sa prošlogodišnjeg letnjeg planinarenja po aktivnim vulkanima i alpskim lednicima docenta Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Mlađena Jovanovića bile su lajtmotiv sinoćnjeg predavanja na kome je predavač pokušao da razjasni kako se to Zemlja hladi, a kako zagreva i da li čovek ima uticaja u svemu tome, što je možda bilo i najzanimljivije pitanje.
– Ako bismo se izmakli samo malo unazad, onda bismo videli da je tokom čitave ljudske istorije temperatura uglavnom bila viša nego danas. Ali opet, ako bismo otišli 250 godina unazad, bilo je znatno hladnije. Ima jedan period koji se zove malo ledeno doba, negde između polovine 16. i polovine 19. veka, temperature su bile osetno niže. E tako je, recimo, Roterdamska luka bila svake zime zamrznuta, Temza takođe, a možemo gledati i ulje na platnu holandskih majstora koje prikazuju sneg, čega nema poslednjih stotinak godina – rekao je Jovanović dodajući da smo zapljusnuti informacijama o tome kako postoji globalno zagrevanje kao rezultat čovekove aktivnosti, a da to ustvari i nije baš tako. On je podsetio na zimu 2012. godine, kada je u februaru Dunav kod Novog Sada i Zemuna bio zamrznut, a da se sada uglavnom niko toga ne seća.
foto: Tijana Kolaček
S obzirom na to da je prvi deo predavanja posvećen priči o globalnom hlađenju, i da je na osnovu svojih putešestvija, navedenih dokaza i objašnjenja Jovanović izveo zaključak da se Zemlja hladi, započela se priča o globalnom zagrevanju kao mitu ili istini.
– Količina oslobođene toplotne energije iz unutrašnjosti planete koja se pojavi na površini predstavlja samo 0,03 odsto ukupne količine energije na površini i u atmosferi naše planete. Dakle, neuporedivo veći deo dolazi sa Sunca. I onda mi utičemo, izgleda, na zagrevanje i hlađenje – ironično se zapitao predavač nastavljajući ilustrovanu i slikama potkrepljenu priču o svom neobičnom istraživačkom letovanju.
Krajnje odredište ekspedicije bio je Monblan, koji je ostao neosvojen zbog sunčanog vremena i visoke temperature, koja je na samom vrhu bila oko nule, što je nesvakidašnje visoka temperatura za vrh Alpa, a što je rezultiralo pokretanjem lavina, topljenjem leda, dok je na 4.000 metara počela da padala kiša, pa je dalji uspon bio zabranjen. Za sve ovo Jovanović je okrivio globalno zagrevanje.
– Generalno, lednici u Alpima se skraćuju, smanjuju, ali, recimo, na Antarktiku se produžavaju, dakle nije sve jednostavno, linerano, nije globalno zagrevanje na čitavoj planeti. Ne povlače se svuda legnici, ali temperature vazduha se povećavaju i to je nešto što vas može zabrinuti- priča Jovanović navodeći da su se upravo iz tog razloga, krajem prošle godine na samitu u Parizu, sastali neki, prema njegovim rečima, umni ljudi sa tvrdnjama da je čovek odgovoran za globalno zagrevanje zahvaljujući emisiji gasova i efektu staklene bašte. Tom prilikom se 200 vrhunskih lidera skupilo i dogovorilo da će 2100. godine zaustaviti globalno zagrevanje, ako 2050. godine ukinu korišćenje fosilnih goriva.
– I kako mi da ne podržimo da se više ne sagoreva gas, nafta ili ugalj, najveći emiteri ugljendioksda koji je izazvan ljudskom aktivnošću? Ali nam nisu rekli jednu najvažniju stvar, 2050. godine neće biti fosilnih goriva. Sva će biti potrošena, osim uglja, ali ko će 2050. godine lopatati ugalj – kaže Jovanović.
On priča kako mu je, upoređujući neke grafikone, palo na pamet da se priča o globalnom zagrevanju zaukala onda kada je emisija ugljendioksida iz industrije Kine premašila emisiju Sjedinjenih Američkih Država, što je povezano sa time da su se Amerikanci setili prirode onda kad ih je Kina nadmašila u proizvodnji.
Kao zaključak priče o čovekovom uticaju na klimu, Jovanović je rekao da se klima svakako menja, ali je to prirodan proces, međutim, ne negira čovekovu ulogu u svemu tome, ističući ipak da mu se čini da je čovekova uloga u svemu tome mnogo manja, nego što se to potencira u javnosti, jer se klima u prošlosti mnogo znažnije menjala, nego u poslednjih 100, 200 godina. Što se tiče nekih klimatskih predviđanja za predstojeći period, on kaže da, ukoliko ćemo verovati krivama Milutina Milankovića, nas čeka novo ledeno doba, jer je i u poslednjih 2,6 miliona godina globalni ciklus bio takav da svako naglo otopljavanje i zagrevanje atmosfere dovodi do početka novog ledenog doba.
foto: Tijana Kolaček
Ovo predavanje bilo je drugo po redu predavanje realizovano u saradnji Prirodno-matematičkog fakulteta i Kultunog centra Novog Sada u okviru ciklusa naučno-popularnih predavnja Oči u oči sa naukom.
Nema komentara