Iako je Kina zemlja veoma udaljena od nas, po običajima i verovanjima i nije nam tako mnogo daleka, rekla je juče na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sinolog i profesor kineskog jezika Nataša Pešić.
Ona je pokušala da približi kinesku kulturu i tradiciju kroz širok spektar događaja koji prate pripremu Kineske nove godine, poznate i pod nazivom „Prolećni festival”, sam doček, ali i čitav niz običaja koji sledi nakon toga.
– Neki je porede sa Božićem, jer je to praznik okupljanja, kao što je i za nas Božić. Iako se u različitim delovima Kine slavi mnogo praznika, „Prolećni festival”, kao praznik okupljanja porodice, je ono što povezuje čitavu kinesku naciju, a naziva se tako upravo iz razloga što simboliše novi ciklus setve i žetve, odnosno početak proleća – rekla je Pešićeva.
Prisutni su imali priliku da se upoznaju i sa tim da je kineska kultura tesno povezana sa jezikom ove nacije. Naime, kineski jezik ima mnogo homonima zbog nedovoljnog broja slogova, te ista reč u drugačijem izgovoru ima potpuno drugačiju konotaciju, kao što na primer broj četiri u drugom izgovoru ima značenje „umreti”, pa po Kinezima ovaj broj donosi nesreću.
– U liftovima se broj četiri ili izostavlja ili se obeležava kao „3F”. Kod darivanja Kineza homonimi takođe imaju vrlo bitnu ulogu. Ne treba im pokloniti kruške, jer postoji homonim za ovo voće koji znači rastati se i ako nekome poklonite krušku znači da mu želite da mu se rastane porodica. Sečeno cvece Kineze asocira na odlazak na groblje. Tako da je veza između kineskog jezika i kineske kulture jako bliska, kod Kineza je to posebno izraženo – objasnila je Pešićeva.
Na predavanju koje je nosilo naziv „Običaji i verovanja vezani za Kinesku novu godinu” dat je poseban osvrt na period pripreme za Novu godinu. Pešićeva je istakla da je za Kineze, u ovom periodu, najbitnija zaštita od uroka i loše energije koja podrazumeva temeljno čišćenje i provetravanje kuće kako bi sreća mogla da uđe, a sve ono što je loše izađe, skloni se i očisti. Ona je dodala i da se 23. dana u poslednjem mesecu stare godine slavi „Mala godina”, praznik kada kineski car Zaošen procenjuje kakvi su smrtnici bili.
Da su neki od naših običaja slični kineskim pokazuje i novogodišnja trpeza, koja i kod nas, ali i kod Kineza mora da bude izuzetno bogata. Međutim, sinolog i profesor kineskog jezika Nataša Pešić istakla je da je razlika u tome što kineska trpeza za Novu godinu mora biti spremna do dočeka.
– Sve mora biti spremno do dočeka, ništa se ne ostavlja za kasnije, jer se do petog dana apsolutno ništa ne radi. Riba je obavezna na novogodišnjoj trpezi i mora se služiti cela, jer simboliše zajedništvo, ali znači i izobilje, tako da riba na trpezi priziva izobilje. Ono što je slično našim običajima je to što se u novogodisnji kolač stavlja novčić, te se smatra da će onaj ko izvuče novčić cele godine biti srećan – navela je Nataša.
Prisutni su na ovom predavanju mogli da saznaju i zašto je baš crvena boja glavni simbol Nove godine u Kini i kakav značaj uopšte ona ima u kineskoj tradiciji. Prema kineskom verovanju, postojala je nemam Nian koja je pustošila i uništavala sela svake godine sve dok se nije pojavio starac koji se ceo obukao u crveno i petardama uplašio neman koja je pobegla i nikada se više nije vratila, te su seljani, kako je Pešićeva objasnila, videvši da crvena boja i vatromet i petarde jesu ono što može da ih zaštiti, nastavili da to praktikuju i danas.
-Sam doček, zbog nemani, je vrlo bučan. Svetlo je obavezno upaljeno u kući tokom cele noći. Posle novogodišnje gozbe gleda se novogodišnja „Gala”. To je novogodišnji program koji se priprema mesecima ranije i gleda se da najbolji i najkvalitetniji umetnici budu upravo tog dana. Trude se da u ovom programu pokažu sve najbolje što su ostvarili tokom prethodne godine, rekla je Pešićeva i dodala da se praznuje do 15. dana kada se „Prolećni festival“ završava „Festivalom lampiona”, koji se obeležava noću i podrazumeva pozdravljanje punog Meseca sa ulica ukrašenih lampionima koji se pale predveče.
Kineska Nova godina samo je jedan odraz toga koliko je sama kineska kultura prepuna simbolike, raznoraznih verovanja i običaja zahvaljujući kojima ovaj narod hiljadama godina uspeva da neguje i očuva svoju tradiciju.
Nema komentara