Nakon završetka fakulteta i stečene diplome u idealnom sistemu sledi izlazak na tržište i unovčavanje naučenog. Pretpostavka je i da u takvom sistemu obrazovana osoba zna da radi posao za koji se školovala. Sistem u Srbiji, čini se, daleko je od idealnog.
foto: bubakutak.com
Već godinama se u junu vode polemike o broju visokoobrazovanih, o tome da li treba smanjiti upisne kvote, šta će našem društvu toliko pravnika, ekonomista, menadžera i ostalih. Poslodavci ne vide problem u broju obrazovanih, već u znanju koje imaju a ne mogu da ga primene. Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin objašnjava da studenti dolaze sa teorijskim znanjem i visokim prosecima, ali da praktičan rad ne poznaju.
„Sve je to zajedno ulaznica za dalje usavršavanje. Ako zaposlim nekog mladog, visokoškolovanog čoveka, on zna mnogo, ali o poslu zna vrlo malo. I sve to što ne zna moram ga ja naučiti. Zbog toga su prakse važne. Svaki fakultet bi trebalo da ih obezbedi za svoje studente i da ih tako spremi za tržište”, dodaje Krstin.
Da se učenje na nekim fakultetima svodi samo na teorijsko znanje svedoči apsolventkinja Pravnog fakulteta Zorka Tošić, koja kaže da za četiri godine nije imala dana prakse.
„Naučila sam dosta, ali to ne umem da primenim. Ne umem da napišem molbu i žalbu. Formalno znam kako ide sudski tok, ali u praksi ne”, rekla je ona.
Ipak, ne može se reći da studenti nemaju mogućnost da nauče posao i upoznaju se sa tržištem. Ove godine NIS je raspisao konkurs za diplomce i studente završnih godina i omogućio im praksu u trajanju od jednog do tri meseca. Isto je uradio i Grad Novi Sad, obezbedivši prakse u javnim preduzećima u trajanju od šest meseci. I dok neki studenti te mogućnosti koriste, drugi za njih i ne znaju.
„Pratim sve konkurse i redovno šaljem prijave. Već imam praksu i smatram da će to biti od velikog značaja kada završim fakultet i kad budem tražila posao”, kaže Marina Prokopić, studentkinja Fakulteta tehničkih nauka.
foto: najstudent.com
Za razliku od nje, ima studenata koji misle da je diploma sama po sebi garancija znanja.
„Studiram fiziku i imam visok prosek. Dosta vremena posvećujem učenju i smatram da dovoljno znam. Vremena za praksu nemam, tako da te konkurse i ne pratim”, kaže Miljan Kovačević.
Ima i onih koji smatraju da na praksama koje se nude nema stvarne zainteresovanosti da studente nauče kako da rade, već da mnogi studenti idu na praksu zbog potvrde da su nešto radili, a ne zato što misle da mogu dosta naučiti.
„Svestan sam da nakon osnovnih studija nemam neko znanje. Zbog toga sam odlučio da master upišem u Sloveniji, gde planiram da istovremeno obavim neke prakse. Naši studenti su potpuno nespremni za evropsko tržište”, kaže student Građevinskog fakulteta Petar Dragić.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu je bez posla čak 5.000 visokoobrazovanih. Studentska organizacija AIESEC pomaže nezaposlenima da se upoznaju sa tržištem rada i zahtevima poslodavaca. Vukašin Grozdanović iz ove organizacije kaže da su studenti toliko nespremni da većina ne ume da napiše CV ili da pravilno popuni prijavu za posao.
„Оve godine smo pokrenuli jedan program u saradnji sa norveškom ambasadom i sa brojnim gradovima i opštinama, tačnije našim organizacijama članicama iz tih opština, gde smo pozvali mlade ljude da se prijave na trening i da nakon njega steknu više znanja i resursa o tome kako mogu lakše doći do posla, ali i kako da napišu CV, kako da predstave svoje znanje i veštine, te kako neformalna iskustva koja imaju mogu da im koriste prilikom traženja posla”, rekao je Grozdanović.
Imajući u vidu to da je svake godine studenata sve više i da je konkurencija sve veća, a broj radnih mesta koji ih čeka nije ni približno isti, fakultetska diploma ne može biti dovoljna. Za uspeh na tržištu i pronalazak posla potrebno je kontinuirano učenje, usavršavanje, praktična primena znanja, stalno praćenje promena i novina i neprekidno sticanje novog znanja. Upravo u tome će se ogledati vrednost diplome.
Nema komentara