Danas često pomislimo na reč „mašine” kada pričamo o sportistima. Profesionalni sportisti svakim danom ulažu ogromne napore ne bi li doveli svoje telo i rezultate do savršenstva. U toj trci za medaljama i uspehom oni su posvećeni samo sportu, zapostavljajući sve druge oblasti života.
foto: sportsecrets.net
Problem nastaje kada posle 10 ili 15 godina bavljenja sportom završe karijeru, ne planirajući naredne aktivnosti u životu.
Budući profesionalni sportisti već sa 13-14 godina počinju intenzivnije da treniraju, neretko ostavljajući školu po strani. Takva karijera se u većini slučajeva završava oko 35. godine. Sa navršene tri decenije i već gotovom karijerom, sportisti imaju ceo život pred sobom, ali ne i mnogo iskustva potrebnog za stvaranje nekih društvenih veština koje bi pomogle u daljem životu. Da školovanje može da pruži sportistima razne mogućnosti za napredak nakon karijere tvrdi i školski pedagog Vesna Dapčević:
- Ovde nije reč samo o finansijama posle karijere, mnogo su bitniji obrazovanje i duhovna ispunjenost. Važno je da škole budu potpuno fleksibilne prema sportistima. Leti su uglavnom pauze u većini sportova, a tada škole ne rade, pa je potrebno da država stvori program koji bi omogućio edukaciju deci kad god su slobodni. Ovakav način obrazovanja i početak edukacije u ranom dobu će dovesti do toga da na kraju karijere sportisti ipak imaju određeno znanje i afinitete- rekla je ona i dodala da bi takođe bilo korisno da se već na početku obrazovanja rade profesionalne orijentacije sportista da bi se znalo u kojim bi drugim oblastima još mogli da se razvijaju.
Ideja Vesne Dapčević ogleda se u projektu Olimpijskog komiteta Srbije koji je po ugledu na Međunardoni olimpijski komitet osnovao program za sportiste „Karijera posle sporta”. Ovaj projekat pomaže sportistima da se lakše uklope u „običan” život, nakon završetka sportske karijere. Sportisti se nizom edukacija i predavanja informišu o važnosti planiranja svoje budućnosti, o obrazovanju, o životnim veštinama poput javnih nastupa, pravljenja rasporeda, a zatim i o budućem zapošljavanju. Predsednica Sportske komisije Olimpijskog komiteta i olimpijska šampionka Milica Mandić i bivši vaterpolista Jugoslav Vasović slažu se da se završetkom karijere sportisti nalaze na nekom novom početku u životu i da se ovaj projekat pokazao kao dobar način da se sportisti integrišu u društvo.
Nedostatak znanja i iskustava iz drugih oblasti života na neki način primorava sportiste da ostanu u sportu kojim su se bavili. Posle završetka karijere mnogi dobiju neku drugu ulogu u klubu u kojem su trenirali, i to je jedan od načina prilagođavanja životu nakon sportske karijere. Amir Teljigović bivši je fudbaler Proletera iz Zrenjanina, sa internacionalnom karijerom u Južnoj Koreji, Švedskoj i na Kipru, a sada je vlasnik FK Proleter. On kaže da je hteo da se ostvari kao trener i da je mnogo srećan što je to i uspeo.
Teljigović dodaje da je ulaganje u sebe i usavršavanje nakon karijere veoma bitno:
- Izuzetno je važno, ali je takođe i veoma teško sportistima u Srbiji da ulažu u sebe. Tokom karijere imaju novca da žive možda malo iznad proseka, ali na kraju je potrebno izdvojiti dosta para da bi se, na primer, stiglo do trenerske licence. Ako se živi lagodnije nego što se može, na kraju ne ostaje novca za usavršavanje- rekao je Teljigović, koji je takođe i podržao projekat Olimpijskog komiteta Srbije kao dobar način da se reši ovo pitanje.
Jedan od sistema obrazovanja koji bi mogao da posluži kao uzor je sistem u Sjedinjenim Državama koji mladim ljudima pruža mogućnost studiranja i istovremeno profesionalnog bavljenja sportom. Na taj način je sve organizovano u cilju formiranja dobrog sportiste, ali i studenta koji uči da uskladi akademske i sportske obaveze. Takav način obrazovanja dopada se i omladini u Srbiji, koja u sve većem broju odlazi u Ameriku na studiranje.
Jelena Momirov, veslačica iz Zrenjanina, dobila je posle srednje škole stipendiju za studiranje na Univerzitetu Beri u Majamiju. Ona kaže da su uslovi za bavljenje sportom i za studiranje vrhunski, što zahteva i disciplinu u ispunjavanju obaveza:
- Sistem je mnogo drugačiji nego kod nas, a razlog je bolja organizacija. Treninge imamo i pre i posle predavanja, a sve ostalo vreme provodim učeći, tako da spavam maksimalno pet ili šest sati dnevno. Profesori zato veoma cene studente sportiste i imaju razumevanja, jer mi pored treninga moramo da ispunimo i fakultetske obaveze. Ona kaže da je jedan od razloga zašto je odabrala studiranje u Americi i taj što će efikasnijim treninzima napredovati u sportu, ali i dobiti međunarodno priznatu diplomu.
Neiživljeni sportisti
Rano stupanje u kontakt sa velikom količinom novca, ekonomska neobrazovanost i neumerenost sportista između ostalog mogu dovesti do raskalašnog načina života nakon završetka karijere. Na ovaj problem ukazuje i Amir Teljigović:
- Mladi fudbaleri, na primer, često ne prožive dovoljno za vreme karijere, tako da su 40. i 50. godina za njih ponovljena mladost. Oni izlaze i troše pare po diskotekama da bi nadoknadili sve propušteno. Na sposobnost štednje i pametnog ulaganja velik uticaj ima i kućno vaspitanje- kaže on.
Neiživljenost i bahato trošenje novca doveli su do ekstremnih slučajeva kao što je, na primer, Saša Đani Ćurčić, bivši fudbaler, koji je izlazeći sa nekadašnjom košarkaškom zvezdom Denisom Rodmanom potrošio silne milione i na kraju završio na ulici. Ovaj problem nije zaobišao ni košarkaša Alena Ajversona, kao ni mnoge druge sportiste.
Nema komentara