Naša mlada košarkašica Nataša Kovačević je oduševila domaću i svestsku javnost kada je, uprkos amputaciji leve noge nakon saobraćajne nesreće, posle dve godine ponovo zaigrala profesionalnu košarku uz pomoć specijalne proteze.
Foto: Tanjug/AP/Tibor Illyes/MTI
Nataša je u septembru 2013. imala tešku saobraćajnu nesreću u Mađarskoj dok je nastupala za tamošnji Đer. Trener i menadžer tima su poginuli, a lakše je povređena i druga naša košarkašica Milica Ivanović. Nataša je ipak prošla mnogo gore od svoje klupske koleginice. Zbog ozbiljnosti povreda lekari su morali da joj amputiraju levu nogu ispod kolena što se tada činilo kao definitivan kraj njene obećavajuće košarkaške karijere.
Sve do ovog meseca. Nataša nije gubila nadu i posle povrede je nastavila sa treninzima. Uz pomoć Košarkaškog saveza Francuske dobila je specijalnu protezu što je donelo novu nadu za našu sportistkinju. I napokon istrajnost i treninzi su se isplatili kada je početkom novembra Nataša Kovačević i zvanično licencirana od strane Košarkaškog saveza Srbije, i tako dobila dozvolu da zaigra za svoj bivši klub Crvenu zvezdu.
Na prvu šansu nije dugo čekala, svega dva dana po dobijanju licence i 26 meseci posle nezgode, Nataši je ukazana prilika na utakmici protiv Studenta iz Niša. U igru je ušla sa klupe u prvoj četvrtini, i na prvoj utakmici u novom delu svoje karijere za 16 minuta na terenu pokazala svoj raskošni talenat, postigla pet poena, imala tri skoka i tri ukradene lopte i što je najbitnije poslala poruku da je uz trud sve moguće.
Ta poruka se čula ne samo u Srbiji nego i u svetu. Podrška i pozdravi dolaze iz regiona, Francuske, Nemačke, a ni Bi-Bi-Si nije propustio da kaže ,,Izgubila je deo svoje noge, ali to nije sprečilo Natašu Kovačević da stvara istoriju”.
Kako je posle izjavila za Prvu televiziju, u početku ni sama nije mislila da je ovakav razvoj događaja moguć. ,,Odmah posle nesreće sam bila svesna svega i prva pomisao mi je bila da više neću igrati košarku. Međutim snagom volje i pozitivnom energijom sam uspela da pobedim sebe. Gledala sam samo napred, a ne unazad i nisam mislila na ono što se dogodilo“ rekla je Kovačevićeva.
Ova dvadesetjednogodišnjakinja, rođena Beograđanka, odlučila je da će se baviti košarkom posle trijumfa naših košarkaša na svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. Profesionalnu karijeru započela je 2008. godine u beogradskom Partizanu, potom 2010. prešla u Voždovac, a zatim tri godine kasnije u Crvenu Zvezdu gde je pružala svoje najbolje partije i beležila prosečno 16,6 poena i 6,6 skokova po meču, što joj je dalo odskočnu dasku za potpisivanje prvog inostranog angažmana sa mađarskom ekipom Đer. Bila je deo svih mlađih selekcija naše ženske košarkaške reprezentacije, sa kojim je u različitim selekcijama nastupala na čak šest evropskih i svetskih prvenstava.
U vremenu između nesreće i povratka profesionalnom sportu, Nataša se angažovala kao aktivista. Osnovala je svoju fondaciju koja ima za cilj ima pomoć povređenim i obolelim sportistima, promociju ženskog sporta, edukaciju sportista o važnosti životnog osiguranja i davanje podrške mladim sportistima u njihovom školovanju i sportskom razvoju. Osim toga, FIBA ju je imenovala za ambasadora mladih, a radila je i kao promoterka Košarkaškog saveza Srbije i učestvovala na mnogobrojnim sportskim događajima promovišući humanitarni rad, žensku košarku i sport uopšte.
Za sebe kaže da joj je životni moto ,,ono što te ne ubije to te ojača“. Da tako stvarno misli dokazala je na ličnom primeru i poslala poruku svima da ako ima volje postoji i način. Zbog toga za Natašu Kovačević, iako joj je tek dvadeset jedna godina, možemo sa pravom reći da je pravi primer za sve sportiste i istinska heroina srpskog sporta.
Nema komentara