Prikladan način za razmatranje Kendrika Lamara, “Gospodin Morale i velikim Steperima”, je kao predstava u dva čina, serija muzičko-terapijskih sesija u kojima on sa nama deli svoj proces lečenja kroz refleksiju, otpuštajući prošlost i fokusirajući se na samopoboljšanje i menjanje u sadašnjosti. Ovo je peti Kendrikov album po redu koji je izašao 13. maja 2022. godine.
Izvor: Google
On namerava da razbije generacijsko prokletstvo nudeći ovu novu perspektivu isceljenja za nas ostale, primer inspirisan nemačkim duhovnim učiteljem Ekhartom Toleom koji je predstavljen u više tačaka u albumu koji vodi Kendrika kroz njegov proces. Tole je najpoznatiji po knjizi ''Moći sadašnjosti''; koja daje prioritet životu u sadašnjosti nad dopuštanjem traumama prošlosti da vas definišu, kao i po svom konceptu ''Tela bola'', druge svesti koja je stvorena iz traume i koja će vas navesti da tražite negativnost da ostanete u nasilnim i toksičnim vezama i povredite ljude oko vas na način na koji ste povređeni, a sve zato što se oni unose u svest koja je još od tog prvog iskustva pronašla utehu u toj traumi. „I na nekom nivou prepoznajete da je većina vaše patnje sama stvorena“.
Pouka koja prekida ciklus ovog prokletstva je da ne možete da idete napred sa sopstvenim rastom, a da ne priznate i ne ukažete na izvor svojih mana iz vaše traume i iskustva iz detinjstva nečeg centralnog za praksu terapije. Podjednako ključno za ovaj album i ovaj proces je da prestanete da osuđujete druge.
Shvatanje da ne znate kroz kakvu je traumu neko drugi prošao, to ih je nateralo da se ponašaju onako kako rade.
Društvo se ne leči od toga da svi prozivaju druge. Leči se od toga da svi sami sebe prozivaju. ''Ali jedina prava promena dolazi iznutra.'' Krećući tim individualnim putovanjem ka tome da postane bolja osoba za sebe i ljude oko sebe, Kendrik ne stiže odmah do toga, iako koristi ovaj album da nas provede kroz ceo svoj proces ozdravljenja počevši od samog početka pre nego što je prihvatio terapiju i kada je bio još uvek obuzet svojim egom i otporan da prizna svoje sopstvene mane za svoju eru gospodina Morala. U prvoj polovini ovog projekta, on još uvek razmišlja u smislu dualnosti, razdvajanja između sebe i korača oko sebe, on počinje u svom običnom pripovedničkom režimu komentarišući opšte društvene nedostatke kao što je to činio u prošlosti kako bismo očekivali da Kendrik ''Podvodi leptira'' (To pimp a Butterfly) da bi prvi put delovao u terapiji u svakoj od ovih pesama, on opisuje borbu velikih koraka i mase ljudi koji se bore sa svojim manama i gresima, ali se usklađuju sa nekom vrstom lidera, nekim gospodinom Moralom, tako da su u stanju da potvrde neku moralnu superiornost i vide svoje korake kao veće od koraka drugih. Ljudi se identifikuju sa sistemima verovanja i slede puteve lidera kako bi mogli da se osećaju kao da rade nešto bolje od bilo koga ko ih ne sledi. Sledeći put kada budete slušali album, imajte na umu da bi sve trebalo da bude postavljeno kao predstava, obratite pažnju na ritmove na koji se grade, sužavaju, prate neobične obrasce, liče na korake, a ponekad ih čak i zabranjuje zvuk zapravo koraka. Trebalo bi da zamišljamo Kendrika u centru pozornice kako se obračunava sa svojim razočarenjem zbog statusa spasitelja i njegovom spoznajom da ne može biti ničiji spasitelj ako je ovako duboko pogrešan dok je okružen “velikim steperima” (Onaj koji obavlja posao) koji se još uvek ugledaju na njega i potvrđuju svaku njegovu reč koju otežavaju da pusti svoj ego i zaista krene dalje. Ova bitka sa kojom se suočava kao ova moralna javna ličnost, teško je priznati i izrasti iz vaših mana kada vam drugi bliski ljudi daju komplimente i izgleda da čekaju vaš savet kako da isprave sopstvene nedostatke. Ova odvojenost i moralna uzvišenost od okoline je prirodna evolucija njega kao dobrog klinca u ludom gradu. Od početka ga je njegova muzika oslikala kao vođu i spasitelja i on se bori sa istinom te pozicije na ovom projektu. On shvata da je upravo tu sa “velikim steperima” i otvara se o sopstvenim problemima dok ne dođemo do prve pesme na drugoj polovini albuma “Ne računaj na mene” (Count me out). Ovde postiže napredak u svojoj terapiji, njegova ličnost gospodina Morala se svodi na stvarnost, a nakon toga slede neke od njegovih najličnijih i najiskrenijih priznanja ikada u drugoj polovini albuma.
Struktura prve polovine koja govori o društvenim problemima, a druga koja je specifičnija za Kendrikove je kružna i album je struktuiran tako tematski da svaka pesma odgovara pandanu na drugom disku, ali obrnutim redosledom i duž ovog pozorišnog putovanja dobijamo čitave monologe Bejbi Kima i Kodak Blek, refren koji prekida radnju u ključnim tačkama da bi dodao značenje i sveznajuću perspektivu kao u drevnom grčkom epu. Pesma „Plačemo zajedno“ (We cry together) je šestominutni dijalog o toksičnoj vezi koja bledi kao filmska scena, ali i dalje prati tradicionalnu rep strukturu. Počinjemo sa Kendrikom koji detaljno opisuje načine na koje se bavio svojim problemima pre terapije, u pesmi “Ujedinjeni u tuzi” (United in grief).
Naslov pesme implicira da je napustio dualnost, dobio je neku vrstu jedinstva i zajedničku tugu, ali ono što zapravo dobija na stazi je egoističniji Kendrik. Pre terapije još uvek uživa u blagodatima slave i bogatstva. Kada se koraci ritma u pozadini ubrzavaju, on energizira saglasnošću svojih velikih stepera i troši pesmu ubeđujući nas da je njegova tuga i način na koji se nosi sa njom superiorniji od drugih, davi svoje probleme u trošenju materijalnih rešenja. “Five hundred in jewelry, the chain was magic, green eyes said you'd be fine, first tour, pain free sex“ (Petsto u nakitu, lanac je bio magija, zelene oči su govorile da ćeš biti u redu, prva turneja, seks bez bolova). I komentari o tome kako se Bebi Kim bavio njegovim problemima na isti način od kada je stekao slavu. “I watched Keem buy four cars in four months “ (Gledao sam Keema kako kupuje četiri automobila za četiri meseca). U porodici je naučio da se nosi sa svojom traumom na ovaj način. ''Znate da se porodična dinamika ponavlja''. Pretežni moralni glas albuma se na kraju vraća na to jedinstvo. “Everyone grieves differently
Everyone grieves differently
I grieve differently “(Svi različito tuguju
Svi različito tuguju
Tugujem drugačije)
Čini se da je Kendrik ponižen i shvata da svi tuguju drugačije, svačija tuga je jedinstvena i njegov status ga ne čini posebnim. Može se obraditi na načine na koje ga mnogi drugi obrađuju kroz duhovnu refleksiju i terapiju. Sledeći korak njegovog procesa lečenja je rušenje barijera između sebe u višem društvenom i ekonomskom statusu i drugih. Pre nego što dođe do te tačke, mora da skine maske sa sebe koje je opisao u uvodnoj numeri „N95“. “Take off Dolce
Take off your Birkin bag “ (Skini Dolce
Skini Birkin torbu)
Moralna superiornost, “Take off the fake deep
Take off the fake woke
Take off the I'm broke (Skini lažno duboko, skini lažni svet, skini ja sam švorc), laži, “Take off insecure
Take down the decisions I'm missing “(Skini nesigurnost
Skinite odluke koje mi nedostaju) i on nam kaže da uradimo isto kada se skinu sve te maske, on bi to mogao da prihvati uprkos blistavoj spoljašnjosti. Ali ono što je važno znati je da on nije prihvatio da se sve ovo radi o njemu. “The world in a panic
The women is stranded
The men on a run “ (Svet u panici
Žene su nasukane
Muškarci u bekstvu).
Još uvek u pripovedničkom tonu njegove ličnosti gospodin Morale, on i dalje poziva na probleme u strukturi društva. I on poziva na nedostatak autentičnosti kod drugih.
“Take off them fabricated streams
And them microwave memes
It's a real world outside “ (Skidajte sa njih izmišljene potoke
I one mimove iz mikrotalasne pećnice
Napolju je pravi svet).
Ovde počinje da postaje jasnije da je to sve više projekcija njegovih sopstvenih problema. U naslovu pesme se pominju maske n95, a pesma se višestruko odnosi na pandemiju kovida 19. “You went back outside, but they still lied “ (Vratio si se napolje, ali su i dalje lagali).
Kendrik ovde ističe da uprkos tome što se maska skida na kraju pandemije, još uvek postoji mnogo maski za istinu koja postoji u našem danu.
Svi se osećamo kao da moramo da igramo životnu igru po pravilima koja dovode do nanošenja štete drugima da bismo se osećali bolje, kada je ono što nam zaista donosi sreću biti sve više i više u miru sa samim sobom sa ciljem da donesemo taj mir onima kojima je potrebno isceljenje oko vas. “Ljubičasta srca” (Purple Hearts) završava prvi čin molbom da ućuti i pusti ljubav da se dogodi. Odrežite tu poslednju pesmu napred-nazad, pređite pravo na ono što svi zaista žele, da vole to jedinstvo, zagrlite jedni druge zbog naših mana i razlika. Kendrik ima optimizam da će ljubav pobediti i preživeti na kraju, a isceljenje i jedinstvo su dostižni. Sa svojim novim optimizmom Kendrik je konačno u stanju da prestane da pleše oko razgovora i tako konačno postiže svoj terapijski iskorak na početku drugog čina.
Drugi deo počinje iskrenijim i ličnim pogledom na njegov odnos sa Vitni. U pesmi ''Računaj na mene'' (Count on me) preuzima odgovornost.
“Rain on me, put the blame on me
I felt guilty, hurt, ashamed “ (Kiša na mene, prebaci krivicu na mene
Osećao sam krivicu, povredio me, stideo me se), oseća se kao da pada sa statusa spasioca “It's a game to
me, where the bedroom at?” (Za mene je to igra, gde je spavaća soba?)
Spavaj, nikad nisam imao afere sa tim", kako on priznaje svoje greške “I care too much, wanna share too much
In my head too much, I shut down too
I ain't there too much “ (Previše me briga, previše želim da delim, previše u glavi
I ja sam se zatvorio, nisam tu previše), a zacrnjenje je savršena slika koju fanovi imaju o njemu. Onprihvata svoj savet i skida svoje maske kao što nam je rekao na “N95”. Ova sledeća pesma se zove „Kruna“ (Crown) doprinosi koliko je album teatralan sa tokom koji prati jambski pentametar.
“Favor come with favors and you can't say no “ (Usluga dolazi uz usluge i ne možeš reći ne), šema ritma koja se koristi u mnogim Šekspirovim komadima, posebno kada se govori o ljubavi. „Okrutni vetrovi tresu drage pupoljke maja“, i to se odlično uklapa u temu ove pesme. Pesma pokazuje da Kendrik konačno dovodi u pitanje status Mesije boreći se sa konceptom same ljubavi. On postavlja pitanje koliko zaslužuje krunu , njegov status lidera u repu kada se ne oseća kao da čini dovoljno za svoju porodicu, a kamoli za svet ljudi koji ga prate. On ispituje sopstveni način da pokaže ljubav kao lider. “You walk around like everything is in control “ (Šetaš okolo kao da je sve pod kontrolom), obezbeđujući svoju porodicu novčano.
Nakon što je shvatio da ne može ugoditi svima na poslednjoj pesmi, Kendrik se povlači u dolinu tišine na koju se poziva u sledećoj pesmi “Spasitelj” (Saviour). Mesto gde bi mogao da zaštiti svoj duh, da bude oslobođen pritiska da bude tu za sve i da se fokusira na sebe i porodicu. Pomaže mu da razume svoje probleme da dalje shvati šta ga je u detinjstvu nateralo da se ponaša ovako je još jedan monolog od nekoga s kim se Kendrik vezuje, ovog puta njegovog rođaka Bebi Kim koji je pratio Kendrikove stope dolazeći od sličnog odrastanja do uspeha. On ukazuje na licemerje i slomljenost društva kako bi objasnio zašto je morao da se povuče i fokusira na sebe i kako se na njega i umetnike poput njega ne može gledati kao na spasitelje jer svi samo gledaju na sebe.
Prelazak u sledeću pesmu “Gospodin Morale” (Mr Morale) je genijalan, klip voditelja emisije Dallas Cowboys Djanga koji zeza o izgubljenom kauboju, aludira na performans o kome je Kendrik upravo pričao i njegov generalni nastup kao spasitelja u predstavi posle koje je ovaj album izneverivši svet svojim priznanjima o svojim manama.
Osvrnućemo se na ovu pesmu kao jednu od najmoćnijih i najuticajnijih rep pesama svih vremena. Ovaj vrhunac ovog mesta, drugi čin je tačan trenutak kada se Kendrik suočava licem u lice i savladava svoju traumu i njegovo mesto u kolektivnoj traumi afričko-američke zajednice, posebno zanemarena trauma rasprostranjenog seksualnog zlostavljanja, generacijske kletve koja dolazi od zlostavljanja koji datira još od okrutnosti ropstva u Sjedinjenim Državama, pesma koja se gradi mračno i snažno razbijanje svih lanaca koje je ova trauma stavila na njegovu zajednicu. On započinje ovu pesmu želeći da izleči svoju zajednicu “One man standing on two words, heal everybody “ (Jedan čovek koji stoji na dve reči, isceli sve),
ali pošto je sada saznao da izlečenje počinje u njemu samom, priseća se traumatičnih sećanja na zlostavljanje sa kojim se suočila njegova majka. “Mother cried, put they hands on her, it was family ties
I heard it all, I should've grabbed a gun, but I was only five “ (Majka je plakala, stavili su je na ruke, to su bile porodične veze
Sve sam čuo, trebalo je da zgrabim pištolj, ali imao sam samo pet godina).
On je istinski sa sobom u vezi sa načinima na koje se nosio sa svojom tugom u prošlosti, umanjujući je u materijalnoj dobiti, sada primoravajući sebe da se s njom nosi trezan. Kako kasnije kaže, ne pije i ne puši, tako da trezvenost ne znači da je pobegao kroz drogu i alkohol, već su svi zavisni od nečega, a za njega trezan suočavanje sa svojim bolom znači da se suočava sa njim bez zavisnosti od trošenja od onoga što je stvarno događa. Sada je zaista mogao da oseti tugu i suoči se sa njom.
Oslobađajući ljude koji su uključeni u ovo putovanje i koristeći svoj stih kao korak po korak primer tog putovanja, oslobađa sve koji slušaju i uče iz ovoga i da sada možemo biti pokrenuti da vodimo sopstveni proces isceljenja i izlečimo naše društvo i razbijemo to prokletstvo kroz zbir naše individualne slobode.
Album završava njegovom direktnom porukom nama kao slušaocima van strukture predstave, priznanjem da napredujući više ne može da igra ulogu koju je igrao celu svoju karijeru kao spasitelj i primer za nas, on prvo bira sebe i svoju porodicu . I iako mu je žao što mora biti ovako, on bi voleo da može više, to je lekcija za nas da napustimo ljude koje pozdravljamo kao svoje spasitelje i činimo isto.
Nema komentara