Podgrađe kao dom regionalne muzičke scene

autor: M. S. 127 pregleda 0

Selidba Festivala uličnih svirača na novu lokaciju pre tri godine za cilj je imala formiranje pešačke zone sa kreativnim umetničkim sadržajem, usled čega je otvoren kreativni centar „Prostor“ i obnovljene fasade mnogih zgrada. Međutim, ono što je bio najveći kvalitet ovogodišnjeg izdanja Gradić festa jeste odabir najtalentovanijih muzičara regionalne scene, koji bi u suprotnom prošli ispod radara publike.

Da ono što je kvalitetno uvek pronađe put do publike, nezavisno od žanra i načina na koji se manifestuje, dokazao je zagrebački bend Svemirko. Njihov nastup bio je ujedno najposećeniji i na Gradić festu i u dosadašnjoj istoriji njihovih svirki. Novi prostor na kojem se ove godine nalazila glavna bina pokazao se idealnim i kao na dlanu ušuškao energiju nekoliko stotina posetilaca. Iako je bend odsvirao gotovo sve pesme sa albuma „Vanilija“ i „Tunguzija“, ni bis nije bio dovoljan da sva skandiranja fanova budu uslišena.

Iste večeri, nešto ranije i binu pored, novosadskoj publici predstavio se beogradski muzičar Igor Horozović koji nastupa pod imenom Rogi, zajedno sa svojim bendom koji je ovom prilikom brojao više članova nego inače. Njegovu muziku mnogi opisuju kao zen, što je pomalo paradoksalno, imajući u vidu da stvara u gradu koji je pun gužve, buke i užurbanih ljudi. Tračak tog mira doneo je na malu binu Gradić festa, nenametljivo i nesebično deleći važne poruke poput – Dobri ljudi su ugrožena vrsta.

Neka od dobro poznatih imena, poput Ane Ćurčin, Sare Renar ili Sane Garić, vratila su se u Novi Sad. Iako imaju status „redovnih“ u gradu, svoj nastup i publiku koja je došla da sluša baš njih nisu uzele zdravo za gotovo, već se svaka od njih na svoj način potrudila da svirku učini drugačijom i novom, naročito za one koji su ih slušali ranije. A, koliko je nova generacija kantautorki iz regiona šarolika, snažna i stabilna nagovestile su Anne Marie, Ana Avramov i Petra and Wolf.

Spontanost kojom su odisali nastupi umetnika na međupunktovima, kao što je JeboTon ansambl, činila je da i posetioci postanu razigraniji nego na drugim binama. Ipak, za groznicu subotnje večeri bio je zaslužan MKDSL, neobjašnjivo ujedinivši opersku ariju, pesmu „Anja volim te“ od Goblina i usporenu verziju „Nije mene dušo ubilo“. Svestan da će ovo poslednje poptuno zbuniti publiku, pred kraj pesme napustio je binu i ostavio sve okupljene da se pitaju šta se kog đavola desilo.

Čast da simbolično zatvore 18. Festival uličnih svirača pripala je Ljubičicama, pančevačkom dvojcu koji čine Vuk i Petar Stevanović. Iako vrlo mladi, oni već deceniju sviraju zajedno i iza sebe imaju tri albuma, dva EP izdanja, četiri singla i nekoliko nagrada. Stoga, ne čudi neverovatna muzička zrelost koja se čuje u njihovim pesama i vidi na njihovom nastupu, zajedno sa mladalačkom harizmom i poigravanjem na sceni. Čim su iščezli poslednji taktovi pesme „Jedva čekam rat ljudi protiv mašina“, publika je zahtevala bis, odbijajući da prihvati da je to bio poslednji nastup na ovogodišnjem Gradić festu i dugo aplaudirala praznoj bini, sažimajući time svoje utiske nakon protekla tri dana.

Photo: Festival uličnih svirača Photo Team (1), Marija Stojadinović (2, 3)

Nema komentara

Napišite komentar